Počeo otkup ovogodišnjeg roda pšenice, i trajaće dok se ne kupe predviđene količine. Robne rezerve otkupiće 59.500 tona pšenice ovogodišnjeg roda, a kao i do sada, posao će obaviti Produktna berza u Novom Sadu. Otkup počinje danas (petak) i trajaće dok se ne kupe predviđene količine. Prvi kontakt za prodaju neophodno je ostvariti s Produktnom berzom u Novom Sadu na jedan od telefona te berze (pozivni 021): 527–329, 443–493, 63–38–060.
Minimalna količina je pet tona, a maksimalna 50 tona po nosiocu gazdinstva, odnosno zemljoradničkoj zadruzi. Direkcija robnih rezervi će kupljenu pšenicu platiti u roku od 15 dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije, navodi se u saopštenju Produktne berze.
Danas je održana sednica Opštinskog veća. U prvom planu bila je inicijativa Apatinskog tržnog centra za proširenje lokacije buduće apatinske pijace u Bloku 112:
Članovi Opštinskog veća prihvatili su inicijativu “Apatinskog tržnog centra” za izmenu postojeće planske dokumentacije. koja se odnosi na proširenje lokacije buduće pijace u Bloku 112, na prostor iza bivšeg hotela “Vojvodina” i ujedno naloženo Odeljenju za urbanizam Opštinske uprave da započne aktivnosti na izmeni postojeće urbanističko -planske dokumentacije:
Na pismo o namerama “Apatinskog tržnog centra” osvrnuo se i drŽivorad Smiljanić, predsednik apatinske opštine, koji je konstatovao da je u interesu grada da nova pijaca ima što veći broj tezgi.
Jedna od tačaka dnevnog reda se odnosila na izveštaj o izvršenju budžeta za ovu godinu, koji je podnela Sonja Tepavac rukovodilac Odeljenja za privredu i finansije. Ona je podsetila da su rebalansom opštinskog budžeta, ukupni prihodi i primanja planirani na nivou od 1.055.886.000 dinara, što je za 3,12 odsto više u odnosu na prvobitni plan.
Na sednici su, osim ostalog, utvrđeni i predlog rešenja o obrazovanju Komisije za izradu lokalnog akcionog plana za mlade od 2014. do 2018. godine, kao i predlog odluke o visini naknade štete oštećenim licima, nastale usled napada napuštenih životinja.
Ove godine, četvrti po redu, otvoren je Međunarodni omladinski kamp “Sabor 2013” u saradnji sa opštinom Apatin. Kamp je juče svečano otvoren na prostoru Banje “Junaković”. Otvaranju su prisustvovali predstavnici ruske ambasade, patriotskog fronta, lokalne samouprave, vojske Srbije I rezervnih vojnih starešina, policije i učesnici kampa. Kamp je otvorio dr. Živorad Smiljanić, predsednik opštine Apatin. Ove godine u kampu je boravilo više od stotinu dece i mladih uzrasta od deset do osamnaest godina iz Srbije, Hrvatske, Republike Srpske, Ruske Federacije, Slovnije, a među njima i mališani sa Kosova i Metohije iz mesta Vučitri, Zvečane i Štrpci. Prema rečima organizatora misija ovakvih kampova je sklanjanje mladih sa ulica, upotpunjavanje društvenog života, priširivanje međunarodne saradnje, multikulturalnosti I međuetničke povezanosti različitih naroda i kultura i potenciranje mladih talenata. Glavni cilj Međunarodnog kampa je vaninstitucionalna edukacija mladih o pravim životnim vrednostima, borba protiv poroka, zdrav način života i razvoj ekološke svesti.
Poslanici i predstavnici nacionalnih i regionalnih parlameneta iz deset zemalja dunavskog regiona, učesnici prve Dunavske konferencije parlamentaraca usvojili su Ulmu zajedničku Deklaraciju kojom su se založili za razvijanje dunavskog regiona u dobrosusedstvu i kulturnoj raznolikosti, kao i za jačanje veza između država i regiona na temelju osnovnih principa evropskih integracija. Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, koji zajedno sa poslanicima Igorom Mirovićem i Borislavom Novakovićem predstavlja pokrajinski parlament na ovom velikom skupu čiji je cilj stvaranje snažne mreže dunavskih parlamenata, istakao je u obraćanju učesnicima da Dunavska strategija nije cilj već sredstvo koje može biti jedan od dobrih odgovora na probleme, sa kojima se na različite načine svi susrećemo. Govoreći o ulozi parlamenta i parlamentaraca u procesima implementacije Dunavske strategije, Pastor je istakao da se podunavski parlamenti moraju zalagati za politike koje će osigurati regionalnu stabilnost, promovišući politiku mira i pomirenja, politiku tesne makroregionalne saradnje.
U usvojenoj Deklaraciji, dunavski parlamentarci založili su se za partnersku saradnju u dunavskom regionu u okviru Strategije EU za dunavski region i za nju vezane ciljeve jačanja dunavskog regiona, izgradnje prosperiteta, njegovog boljeg povezivanja, očuvanja kulturne baštine i zaštite životne sredine.
Od januara do jula ove godine, prema podacima „Puteva Srbije“, našim cestama je prošlo 1,6 miliona šlepera. Kolaps, koji je nedavno nastao na graničnom prelazu Batrovci, kada je u kolonama od desetak kilometara danima čekalo više od hiljadu kamiona zbog ulaska Hrvatske u EU, ipak nije preusmerio saobraćaj na alternativni Koridor 4 kroz Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku. Sve više kamiona sa istoka ka zapadu bira kraći put zbog manjih troškova za gorivo. Kroz Srbiju i Hrvatsku je prolaz najjeftiniji. U prvih šest meseci ove godine, prema podacima "Puteva Srbije" kroz naplatne rampe duž našeg dela Kordiora 10 prošlo je ukupno 1.591.325 vozila četvrte kategorije, a to su teški kamioni za koje je putarina najskuplja. Recimo od Niša preko Beograda do granice sa Hrvatskom putarina za šlepere iznosi ukupno 6.440 dinara. Intenzitet teretnog saobraćaja, prema podacima naplaćenih vozila u Srbiji, u proteklom periodu je u konstantno većem ili manjem povećanju, ako se uzme u obzir činjenica da je 2009. godine Srbijom prokrstarilo 2.783.095 "teškaša", godinu dana kasnije bilo ih je više od 3,2 miliona, a prethodne godine tačno 3.369.393 šlepera. Veći broj vozila beleži se na auto-putevima kroz Srbiju i u ovoj godini, bar tako pokazuju poređenja za prvih šest meseci u odnosu na isti period prethodnih godina.
Na vodomernoj stanici Apatin danas u podne izmeren je vodostaj od 756 cm. Vikend naselje Vagoni ,doduše,više ne izgleda kao pre, jer je voda prepravila prizemlja stambenih obekata, ali ko Dunav voli, lako ga ne napušta. Od oko 270 vikendaša, njih petoro I sada uživa u tom krajoliku. Ne plaše se vode, a ako im nešto I zatreba, bentom će to do njih doneti prijatelji. Dalje je osnovno prevozno sredstvo čamac, rekao je Đorđe Selih, koji ne namerava da napusti svoju poplavljenu kuću.
Vodeni talas koji stiže , od granice sa Mađarskom do Bogojeva, kako kažu u Vodoprivrednom preduzeću “ Zapadna Bačka” ,dosta je visok I, biće drugi isorijski zabeleženi u sektoru D12,ali, mesta za paniku nema.
Potvrdio je TV Apatin - Vladimir Milošev, generalni direktor VP “Zapadna Bačka”
Iz Vodoprivrednog preduzeća “ Zapadna Bačka “ poručuju da građani mogu biti potpuno mirni I da poštuju mere vanredne odbrane od poplava . Inače, kroz sektor D-12. kako najavljuju, za nekoliko dana ide drastično opadanje vodostaja, što će ući u sfere redovne odbrane od poplava.
Zbog nailaska izuzetno visokog poplavnog talasa na dunavu na sektoru D12. Sombor od Bogojeva do granice sa Mađarskom , od jutros je proglašena vandredna odbrana od poplava.
Vodostaj reke Dunav je u porastu u odnosu na juče i danas je viši za deset do 30 cm.Danas je Dunav zabelezen na 620 cm I kako ocenjju nadlezni nema razloga za paniku ali svi moraju biti u pripravnosti ukoliko nas sve iznenadi veliki vodeni talas koji se ocekuje dace stići iz Evrope. Ovo je bila I jedna od tacaka dnevnog reda na sednici opstinskog veca.
Na 11. sednici Opštinskog veća utvrđeno je i usvojeno 12 tačaka dnevnog reda, a u prvom planu je bio predlog odluke o završnom računu budžeta opštine Apatin za 2012. godinu.
U skladu sa ovom tačkom je dr Živorad Smiljanić, predsednik opštine Apatin, nagovestio da će se u narednom periodu izvršiti rebalans budžeta za 2013. godinu.Pored informacija o spovodjenju započetih investicija, dr Smiljanić je informisao članove opštinskog veća o zaključcima sa sastanka Sektora za vanredne situacije Zapadnobačkog okruga i preporukama o kojima je potrebno informisati građane. I ako je odbrambeni nasip na Dunavu kod Apatina dobro sagrađen i zaštićen obaloutvrdom, rečeno je da vodu koja probije nasip teško ko može zaustaviti, ali se može preventivno i na vreme delovati.
U skladu sa vanrednim stanjem i poplavama u Evropi je neophodno znati raspoložive snage i sredstva za njihovu eventualnu uputrebu. Potrebno je organizovati JKP „Naš dom“ da bi se znalo šta i kada treba od mehanizacije i ljudstva aktivirati. Operativni tim odbrane od poplava treba konstantno da prati rast vodostaja. Ovo je i apelgrađanimaapatinske opštine, a posebno lovcima, ribolovcima, pecarošimai šetačimada sve uočene promene na obali Dunava i na odbrambenim nasipima prijave Situacionom centru opštine Apatin, na telefon 1985, ili 025/772-717,kako bi se hitno preduzele sve neophodne mere u procesu zaštite od vode i eventualnih poplava, naveo je dr Smiljanić.
O predlogu odluke završnog računa o budžetu za 2012. godinu je članove Opštinskog veća informisala Sonja Tepavac, rukovodilac Odeljenja za privredu i finasije.
Jedan od najvećih procenata u ostvarenju prihoda je bio od zakupa poljoprivrednog zemljišta i od prodaje zemljišta. Odlukom o završnom računu budžeta opštine Apatin za 2012. godinu utvrđeni su ostvareni prihodi u iznosu od 980.218.908.35 dinara, a preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina iznose 4.743.963.24 dinara. Kada se to sabere dobijemo iznos od 984.962.871.59 dinara, što u odnosu na plan prihoda za prošlu godinu predstavlja ostvarenje od 89.82 odsto, istakla je Tepavac.
U Bilansu prihoda i rashoda u periodu od 1. januara do 31. decembra 2012. godine, prema izveštaju Tepavčeve, utvrđen je budžetski suficit, što zapravo predstavlja razliku između prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinasijske imovine i ukupnog iznosa rashoda za nabavku istih čiji je iznos 40.494.532.69 dinara.
Opštinsko veće je utvrdilo predlog odluke o pristupanju u svojstvu člana i transformacija regionalnog Centra za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva doo Subotica u Regionalnu razvojnu Agenciju.Članovi veća utvrdili su predloge odluka o sprovođenju javnog konkursa za imenovanje direktora u JP Direkcija za izgradnju, JKP Naš dom i JP za upravljanje pristaništem i marinom, a na osnovu te usvojene odluke je i formirana komisija za izbor rukovodilaca u ovim preduzećima. Od ostalih tačaka razmotrena je i uvojena deklaracija protiv uzgajanja i prometa genetski modifikovanih organizama GMO i proizvoda koji se prave od takve hrane.
Poslanici republičkog parlamenta usvojili su izveštaj Vlade Srbije o političkim i tehničkim pregovorima sa Prištinom, u okviru kog se nalazi i sporazum postignut u Briselu 19. aprila.
Rasprava u parlamentu je trajala čitavog dana, a na kraju sednice Izveštaj je podržalo 173 poslanika vladajuće većine, ali i opozicione DS, LDP, SVM, LSV, SPO-DHSS, dok je protiv bilo 24 poslanika DSS-a, kao i pojedini poslanici drugih stranaka koji dolaze sa Kosova i Metohije i samostalni poslanici Borislav Pelević i Nikola Tulimirović. Tokom glasanja jedan poslanik je bio uzdržan, a pet poslanika nije glasalo. U Vladinom izveštaju stoji da je Vlada sve aktivnosti, uključujući i pregovore Beograda sa Prištinom, izvršavala uz poštovanje Ustava i uz stalno informisanje i konsultovanje predstavnika organa lokalne samouprave sa Kosova i Metohije. U izveštaju na skoro 25 strana pored ostalog piše i da su aktivnosti Vlade i pregovori vođeni saglasno skupštinskoj Rezoluciji. Vlada je u izveštaju taksativno navela svih 15 tačaka tog sporazuma, koji je postignut prošlog petka u Briselu. Premijer Srbije Ivica Dačić poručio je večeras je ova vlada spremna da sa onima koji dele viziju jake i stabilne Srbije gradi jaku i stabilnu Srbiju u ineresu naroda, bilo da on živi u centralnoj Srbiji, na Kosovu, ili van granica zemlje. Dačić je na zavešetku skupštinske rasprave o izveštaju o briselskom sporazumu istakao da je potrebno jedinstvo i da koncepcija vlade nije da napadne Srbe sa severa Kosova da bi opravdala prihvatanje tog dokumenta. “Nije namera vlade da napadnemo Srbe sa severa, to je suludo, moramo da budemo jedinstveni”, rekao je Dačić i još jednom ukazao da vlada neće priznati nezavisnost Kosova, ali da ne može a priori da ima odbijajući odgovor na svaki predlog. On je dodao da su u pravu oni koji kažu da to nije pitanje samo sporazuma već kursa kojim drzava ide i pristupa realnosti u kojoj se nalazi. Osvrćući se na pitanja koja su poslanici tokom skoro 11-satne rasprave postavili, premijer je rekao da pregovarački tim nije pregovarao sa NATO u smisli pismenih garancija i međusobnih odnosa: “Sa (Ketrin) Ešton smo učestovali u razmeni pisama Tačiija i NATO gde je Kosovo preuzelo obavezu, a obevestio ih je pismom (generalni sekretar NATO Anders Fog) Rasmusen, da ne mogu da dolaze na teritoriju severa bez saglasnosti Kfora i to samo u slucaju prirodnih katastrofa, uz kosultaciju srpskih lokalnih lidera”. Premijer je ukazao da za to postoje razmenjena pisma i da je prvi put neko garantovao da kosovska vojska neće doći na sever. Dačić je, takođe, poručio da treba da se zaboravi Ahtisari, 2005-ta, kada je Tači bio na poternici, kao i Agim Čeku. “Vi ste tada pregovarali sa njim. Kako sada ođednom ne može da se pregovara sa onim na poternici, što kaže i SPC, a i oni pregovaraju sa predstavnicima kosovskih vlasti - da bi preživeli".
Dačić je upitao i zašto neko ima više prava da opstane, a neko ne, govoreći o opstanku Srbije, o deci, budućnosti. On je poručio onim poslanicima koji su protiv sporazuma, među kojima i poslaniku sa liste "Nijedan od ponuđenih odgovora" Nikoli Tulimiroviću, da bi mu bilo bolje da se bavi pitanjim Vlaha u Srbiji, jer je u skupštinu ušao kao poslanik manjine iako nije siguran da ima vlaško poreklo. Poslanika DS Gorana Boganovića, koji je takođe najavio da će biti protiv sporazuma, “podsetio je da je bio u jednoj od prethodnih kosovskih vlada”. Dačić je dodao da su mu i tokom rasprave stizale SMS poruke, da će mu život posle ovoga biti kratak… “Zar je to Srbija za koju se vi borite”, upitao je Dačić. Dačić je, takođe, negirao da će Kancelarija za Kosovo biti ukinuta, rekavši da je njen direktor Aleksandar Vulin odigrao veliku ulogu, ali da se lično ne slaže sa sporazumom. “Ali to nije lično pitanje bilo koga od nas, ni Vučić ni ja nemamo pravo na lični pristup. Mi smo preuzeli odgovornost. Zar smo računali na popularnost, popularan sam što sam se 10 puta rukovao sa Tačijem, a vi ste bežali kao od kuge”, rekao je Dačić. Prema njegovim rečima, sitaucija na terenu će zavisiti od “nas samih”. Dačić je dodao i da na jugu Kosova ima više Srba nego na severu i da oni punih 14 godina žive pod kosovskim zakonima. “Što nisu otišli iz Gračanice i Štrpca? Vekovima su bili turski zakoni pa nismo napuštali Kosovo, ovo nije zajednica koja se tiče samo severa, imaće 10 opština”, podsetio je premijer. Dačić je, takođe naveo i da Srbija mora da vodi računa o Repubici Srpskoj, i to označio kao važan nacionalni interes, jer tamo živi više od milion Srba.
Počeo otkup ovogodišnjeg roda pšenice, i trajaće dok se ne kupe predviđene količine. Robne rezerve otkupiće 59.500 tona pšenice ovogodišnjeg roda, a kao i do sada, posao će obaviti Produktna berza u Novom Sadu. Otkup počinje danas (petak) i trajaće dok se ne kupe predviđene količine. Prvi kontakt za prodaju neophodno je ostvariti s Produktnom berzom u Novom Sadu na jedan od telefona te berze (pozivni 021): 527–329, 443–493, 63–38–060.
Danas je održana sednica Opštinskog veća. U prvom planu bila je inicijativa Apatinskog tržnog centra za proširenje lokacije buduće apatinske pijace u Bloku 112:
Ove godine, četvrti po redu, otvoren je Međunarodni omladinski kamp “Sabor 2013” u saradnji sa opštinom Apatin. Kamp je juče svečano otvoren na prostoru Banje “Junaković”. Otvaranju su prisustvovali predstavnici ruske ambasade, patriotskog fronta, lokalne samouprave, vojske Srbije I rezervnih vojnih starešina, policije i učesnici kampa. Kamp je otvorio dr. Živorad Smiljanić, predsednik opštine Apatin. Ove godine u kampu je boravilo više od stotinu dece i mladih uzrasta od deset do osamnaest godina iz Srbije, Hrvatske, Republike Srpske, Ruske Federacije, Slovnije, a među njima i mališani sa Kosova i Metohije iz mesta Vučitri, Zvečane i Štrpci. Prema rečima organizatora misija ovakvih kampova je sklanjanje mladih sa ulica, upotpunjavanje društvenog života, priširivanje međunarodne saradnje, multikulturalnosti I međuetničke povezanosti različitih naroda i kultura i potenciranje mladih talenata. Glavni cilj Međunarodnog kampa je vaninstitucionalna edukacija mladih o pravim životnim vrednostima, borba protiv poroka, zdrav način života i razvoj ekološke svesti.
Poslanici i predstavnici nacionalnih i regionalnih parlameneta iz deset zemalja dunavskog regiona, učesnici prve Dunavske konferencije parlamentaraca usvojili su Ulmu zajedničku Deklaraciju kojom su se založili za razvijanje dunavskog regiona u dobrosusedstvu i kulturnoj raznolikosti, kao i za jačanje veza između država i regiona na temelju osnovnih principa evropskih integracija. Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, koji zajedno sa poslanicima Igorom Mirovićem i Borislavom Novakovićem predstavlja pokrajinski parlament na ovom velikom skupu čiji je cilj stvaranje snažne mreže dunavskih parlamenata, istakao je u obraćanju učesnicima da Dunavska strategija nije cilj već sredstvo koje može biti jedan od dobrih odgovora na probleme, sa kojima se na različite načine svi susrećemo. Govoreći o ulozi parlamenta i parlamentaraca u procesima implementacije Dunavske strategije, Pastor je istakao da se podunavski parlamenti moraju zalagati za politike koje će osigurati regionalnu stabilnost, promovišući politiku mira i pomirenja, politiku tesne makroregionalne saradnje.
Od januara do jula ove godine, prema podacima „Puteva Srbije“, našim cestama je prošlo 1,6 miliona šlepera. Kolaps, koji je nedavno nastao na graničnom prelazu Batrovci, kada je u kolonama od desetak kilometara danima čekalo više od hiljadu kamiona zbog ulaska Hrvatske u EU, ipak nije preusmerio saobraćaj na alternativni Koridor 4 kroz Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku. Sve više kamiona sa istoka ka zapadu bira kraći put zbog manjih troškova za gorivo. Kroz Srbiju i Hrvatsku je prolaz najjeftiniji. U prvih šest meseci ove godine, prema podacima "Puteva Srbije" kroz naplatne rampe duž našeg dela Kordiora 10 prošlo je ukupno 1.591.325 vozila četvrte kategorije, a to su teški kamioni za koje je putarina najskuplja. Recimo od Niša preko Beograda do granice sa Hrvatskom putarina za šlepere iznosi ukupno 6.440 dinara. Intenzitet teretnog saobraćaja, prema podacima naplaćenih vozila u Srbiji, u proteklom periodu je u konstantno većem ili manjem povećanju, ako se uzme u obzir činjenica da je 2009. godine Srbijom prokrstarilo 2.783.095 "teškaša", godinu dana kasnije bilo ih je više od 3,2 miliona, a prethodne godine tačno 3.369.393 šlepera. Veći broj vozila beleži se na auto-putevima kroz Srbiju i u ovoj godini, bar tako pokazuju poređenja za prvih šest meseci u odnosu na isti period prethodnih godina.
U Apatinu je danas potpisan ugovor o izgradnji fabrike za doradu i farbanje tekstila.
Na vodomernoj stanici Apatin danas u podne izmeren je vodostaj od 756 cm. Vikend naselje Vagoni ,doduše,više ne izgleda kao pre, jer je voda prepravila prizemlja stambenih obekata, ali ko Dunav voli, lako ga ne napušta. Od oko 270 vikendaša, njih petoro I sada uživa u tom krajoliku. Ne plaše se vode, a ako im nešto I zatreba, bentom će to do njih doneti prijatelji. Dalje je osnovno prevozno sredstvo čamac, rekao je Đorđe Selih, koji ne namerava da napusti svoju poplavljenu kuću.
Zbog nailaska izuzetno visokog poplavnog talasa na dunavu na sektoru D12. Sombor od Bogojeva do granice sa Mađarskom , od jutros je proglašena vandredna odbrana od poplava.
Vodostaj reke Dunav je u porastu u odnosu na juče i danas je viši za deset do 30 cm.
Na 11. sednici Opštinskog veća utvrđeno je i usvojeno 12 tačaka dnevnog reda, a u prvom planu je bio predlog odluke o završnom računu budžeta opštine Apatin za 2012. godinu.
Poslanici republičkog parlamenta usvojili su izveštaj Vlade Srbije o političkim i tehničkim pregovorima sa Prištinom, u okviru kog se nalazi i sporazum postignut u Briselu 19. aprila.