Nagrade stručnog žirija:
„Grand Prix“ Zlatna Nika: Goran Tomašević, Reuters news, za seriju fotografija „Sirija“
Nagrada za životno delo 17. Interfera je dodeljena Manojlu Manji Vukotiću, direktoru i uredniku „Večernjih novosti“
Godišnja nagrada dodeljena je Jasmini Nikitović-Stojičić za izuzetan doprinos televizijskoj reportaži
Godišnja nagrada 17. Interfera za serijal reportaža u emisiji „Crna hronika“: Mladen Mijatović, reporter Televizije Pink
TELEVIZIJSKA REPORTAŽA:
1. Prva nagrada i „Zlatna Nika“: Bojana Ranković, Prva televizije „Makrena“.
2. Drugu nagradu dele autori: Jelena Nikić „Barikade“, TV Most i Anberin Paše „Udata sam za Srbina“, Indija.
3.Treću nagradu dele autori Dragica Pavlov-Krstić „Kroćenje kamena“ - TV Pirot, i Oliver Branković i Panče Velkova „Očuvanje svete kulturne baštine“ iz Makedonije.
Plakete Interfera za tv reportažu dobili su:
-Jelena Božović za „Diploma za život“, RTS Užice
-Perica Đaković, „Sveti Sava i Boka Kotorska“ iz Crne Gore
-Rozbeh Kafi, „Gorka šala“ iz Irana
-Dositej Tomašević, „Bokser“ Akademije umetnosti, Beograd
Plaketa za godišnju produkciju tv reportaža dodeljena je Prvoj TV
NOVINSKA REPORTAŽA:
1. Prva nagrada i „Zlatna Nika“: Mihailo Medenica, „Geografija zla: mesto gde samo kamen ne vene“, Press
2. Drugu nagradudele Dušan Telesković, „Azilanti i ilegalni migranti“, „Politika“ i Zoran Šaponjić„ Zađe sunce u krvavu zastavu“ „Kurir“
3. Treća nagrada: Mirko Rudić, “Prvi put u Sarajevu: nemoj šta zamjerit“, „Vreme“
Plakete Interfera za novinsku reportažu dodeljene su:
-Mariji Obrenović, „Život je sve što te snađe“, Kragujevačke novine
-Boris Vuković, „Put u pakao“, NiN
RADIO REPORTAŽA
1. Prva nagrada i Zlatna Nika: Tomislav Santrač, „Medalja“ Radio Beograd, Niš.
2. Druga nagrada: Gorana Minića, „Koga voli Milan“, Brusa.
3.Treća nagrada: Dragan Pajić, „3D – tri dimenzije“, Radio- televizije Republika Srpska
Plaketa za godišnju produkciju radijskih reportaža Radio Beograd
FOTO REPORTAŽA
1. Prva nagrada i Zlatna Nika : Jaroslav Pap, „Jutro, šuma, rika“, Tanjug
2. Drugu nagradu dele: Žan Tomas Marteli iz Francuske i Hanui Čoi iz Koreje
3.Treća nagrada: Darko Dozet, „ Život na salašu“, Večernje novosti
Plaketa Interfera za foto reportažu:
- Ivan Radulović, „Nemiri na severu Kosmeta“ Kosovska Mitrovica, Večernje novosti
KOMERCIJALNA REPORTAŽA
1.Prva nagrada i Zlatna Nika: Veran Matić, “Bitka za bebe”, Televizija B 92
2. Druga nagrada: Vesna Nešović i“Beo sat” iz Beograda
3.Treća nagrada: Filip Vijoglavin, Unicef , Gabon
Stručni žiri:
- Branislava Džunov, predsednica žirija, tv kritičar i prošlogodišnji dobitnih nagrade Interfera za životno delo
- Pero Zubac, pesnik, novinar i publicista
- Tamara Popov, televizijski reditelj i selektor ovogodišnjeg Interfera
- Nino Kusturica, akademski slikar i direktor Kulturnog centra Apatin.
- Dragan Jerković, osnivač Interfera, novinar i publicista
OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA:
Gran Pri 17. Interfera dodeljena je fotoreporteru Rojtersa Goranu Tomaševiću za forografije u Siriji. To su izuzetna, neponovljiva svedočanstva o jednom ratu o kojem svakodnevno dobijamo dramatične izveštaje i čiji se kraj teško nazire. Slike sa ratišta Gorana Tomaševića obišle su svet. Izlažući se ličnoj opasnosti, on je zabeležio prizore koji se ne zaboravljaju i koji potresaju svakog gledaoca i čitaoca. Njegovo izoštreno oko nepogrešivo hvata scene koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Za svaku pohvalu je njegov visoki profesionalizam. Poželimo mu sreću jer on je još uvek na svom profesionalnom, ratnom zadatku.
Goran Tomašević (41) godinama je bio fotoreporter lista „Politika” da bi sredinom devedesetih godina prošlog veka nastavio karijeru u agenciji Rojters. U medijskim krugovima je pre svega poznat po slikama iz kriznih područja, kakva je i ona na kojoj Iračani posle ulaska Amerikanaca u Bagdad ruše spomenik Sadamu Huseinu. Njegova gotografija eksplozije u Bengaziju gde su se vodile žestoke borbe između libijskih pobunjenika i snaga Muamera Gadafija, objavljena je na naslovnim stranama 107 listova u svetu. Jednom prilikom je rekao: “Kada je gusto, ne vredi bežati. Kao prvo, povlačenje nije garancija spasa, a kao drugo, dok bežim, ne mogu da slikam”…
Obrazloženje za nagradu za životno delo u novinarstvu Manojlu Manji Vukotiću:
Rođen je 21. novembra 1938. godine u Cetinju. Studirao svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu.Novinarstvom počeo da se bavi u beogradskom "Studentu", a profesionalnu karijeru započeo 1963. godine u "Beogradskoj nedelji". Prvi čovek "Novosti" ima bogatu novinarsku karijeru. Izrastao u "Večernjim Novostima" kao novinar, urednik, dopisnik iz inostranstva (iz Rima 1983. -1987.) u poslednjoj deceniji i po radio je i pokretao nezavisne medije: prvo kao glavni urednik "Borbe" (1989. - 1993.), koje su u tom periodu bile prve i najjače opozicione novine bivše Jugoslavije, potom jedan od osnivača i glavni urednik "Blica" (1996.), a dve godine kasnije u istom svojstvu i "Glasa javnosti". Oktobra 2000. vratio se u svoju matičnu kuću.Kompanija "Novosti" razvila se, u poslednje vreme, u modernu, tehnološki savremenu, racionalno organizovanu, finansijski samostalnu i veoma moćnu medijsku kuću. Stub oko koga se sve gradi su dnevne novine "Večernje Novosti", koje su najtiražnije dnevne novine u Srbiji a i na prostoru bivše Jugoslavije. Uz njih je i 13 drugih novina, od kojih dve dnevne, "Sport" i "Novosti" za Evropu, dok su ostale revije različitog profila (za ženu, prirodu, zdravlje, enigmu i slično). U sastavu Kompanije je i radio stanica "Novosti", kao i veoma moderna rotacija. Dobitnik više novinarskih nagrada, među njima i nagrada Saveza novinara SCG za životno delo i "Dimitrije Davidović" za uređivanje UNS. Objavio pet knjiga.
Obrazloženje za godišnju nagradu Jasmini Nikitović-Stojičić za izuzetan doprinos televizijskom novinarstvu:
Dugogodišnji novinar i reporter Jasmina Nikitović-Stojičić počela je karijeru u informativnom programu Radio-televizije Srbije. Bila je urednik u redakciji Beogradske hronike, zatim šef dopisničke službe RTS, da bi se pre 12 godina latila vođenja i uređivanja „Znanja imanja“, emisije koja postoji već 40 godina i koja se , posle TV Dnevnika, smatra najstarijom emisijom na Javnom servisu. Kako je autorka jednom prilikom rekla, „Znanje imanje“ povezuje staro i novo doba televizije . Moglo bi se slobodno tvrditi kako nema sela u kojem nije bila, nema teme iz oblasti poljoprivrede o kojoj nije govorila ili snimila prilog. Sve njene emisije su beskrajna hronika o našem selu, kako se menja, nestaje i rađa, pokušavajući da uhvati korak sa modernim tehnologijama. Jasmina Nikitović- Stojičić neguje osoben rediteljski stil, ona se ne udvara seljaku, ona s njim razgovara na ravnoj nozi. U njenim reportažama nema agresije, ali ima istine i opomene. Zbog toga uživa nepodeljenu popularnost, a „Znanje imanje“ opstaje kao respektabilna emisija. Za doprinos profesionalizmu i za visoke lične standarde u poslu, Jasmini Nikitović-Stojičić je dodeljuje specijalna godišnja nagrada, kojom, istovremeno, Interfer obeležava i jubilej „Znanja imanja“.
Obrazloženje za nagradu Mladenu Mijatoviću, reporteru Televizije Pink, za novinarski žanr:
Mladen Mijatović je prve novinarske korake napravio na Studiju B kao gradski reporter. Neposredan, direktan, pronicljiv, vrlo brzo je osvojio televizijski auditorijum koji je počeo da ga prepoznaje, jer je njegova pojava na malom ekranu bila znak za nešto posebno, vanredno i ekskluzivno. Spontano i vro brzo specijalizovao se za takozvanu crnu hroniku, za teme iz oblasti kriminala.
Interfer dodeljuje specijalnu nagradu Mladenu Mijatoviću, sada novinaru TV Pink za uspešno bavljenje specifičnim novinarskim žanrom, teškom i delikatnom reprterskom formom gde treba biti spreman za akciju u svako doba dana ili noći, kada treba računati na najneverovatnije okolnosti i obrte. On izveštava o tamnim stranama velegrada, o nasilju, saobraćajnim nesrećama i svim oblicima kriminala. Njegovo angažovanje se graniči sa podvigom, ali on ne posustaje, čak i onda kada mu prete ili se nalazi u životnoj opasnosti. Ako u srpskom novinarstvu postoji ekskluziva onda je njeno ime - Mladen Mijatović.
Prva nagradai „Zlatna Nika“ dodeljena je TV reportaži „Makrena“ autora BojaneRanković sa Prve televizije. „Makrena“ je posveta svim majkama čiji su sinovi nestali ili poginuli u svim ratovima vođenim na ovim prostorima. Po formi je eksperimentalna: na krajnje neobičan način je igrana struktura povezana sa dokumentarnoj građom, a opora istorijska anegdota o majci Makreni koja, ne našavši sina, vunene čarape poklanja kralju Petru u Prvom svetskom ratu, dobija novo simboličko značenje, na času istorije u jednoj osnovnoj školi.
Žiri je odlučio da se ove godine specijalna plaketa „boginja pobede i trijumfa Zlatna Nika“ za najbolju produkciju tv reportaža dodeli emisiji EKSPLOZIV TV PRVE
Prva nagrada je dodeljena Mihailu Medenici za obimnu dvodelnu reportažu „Geografija zla: mesto gde samo kamen ne vene“. Njegova poruka je: ne sme da se zaboravi. Potresan zapis o koncentracionom logoru Aušvic. Koliko god vremena prošlo, čovek ostaje nem u suočavanju sa tragovima zlodela. Kao retko ko, ima snage da opiše stopu po stopu onog što je video i kao novinar doživeo u logoru smrti, u, kako je napisao, „nacističkom diznilendu“ Reportaža dostojna vrsnog novinarskog pera, uzvišena u opomenama i emocijama koje budi kod čitaoca.
Prva nagradaje pripala reportaži „Medalja“ autora Tomislava Santrača, iz Radio Beograda. Govori o tužnoj sudbini, najpre dečaka, pa posle mladića koji je 20 godina čuvao i čekao trenutak da jednu ukradenu i zagubljenu olimpijsku medalju , koja se sticajem okolnosti našla kod njega, konačno preda pravom vlasniku. Emisija je obojena toplim iskazom i iskrenim emocijama koje postiču ljude na plemenita i poštena dela.
Radio Beograd je i dobitnik priznanja za ukupnu festivalsku selekciju. Posebno su izdvojene emisije„ Slađan i Dušica“ Ljubice Ćetković, Radio Beograda 2 i „Šanko si Bonka zalibi“ Mirjane Nikić i Elizabete Arsenović, Prvi program Radio Beograda.
Prva nagradaje dodeljena Jaroslavu Papu iz Tanjuga za seriju fotografija „Jutro, šuma, rika“. Papove fotografije su kontrapunkt uzburkanom svetu, osvajaju mirnoćom i lepotom prirode koju često ne primećujemo i zanemarujemo.
Prva nagradau kategoriji komercijalnih reportaža i akcija prva je dodeljena Televiziji B 92 za akciju “Bitka za bebe”. Sve je počelo od informacije objavljene na Televiziji B 92 da su inkubatori u porodilištima u Srbiji stari i do 40 godina , a da od dvadeset beba dnevno rođenih bar dve zahtevaju veštačko održavanje. Vest je bila pozov da se nešto učini. Fond B92 pokrenuo je veliku humanitarnu akciju pod nazivom „Bitka za bebe“. Cilj akcije je prikupljanje sredstava za kupovinu stotinu novih inkubatora za zbrinjavanje nasih najmladjih i najugrozenijih sugradjana.
Misija je bila da se prikupi 100 inkubatora za porodilišta, što je ispunjeno za manje od godinu dana. Bitka za bebe proširila se i na region, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, a Fond B92 sa starim i novim borcima krenuo je u novu bitku- za porodilišta.
Na samitu EU u Budimpešti dr Zivoradu Smiljanicu, predsedniku apatinske opštine urucena nagrada za uspesan nivo sprovodjenja mera inkluzije Roma Na ceremoniji prikazan dokumentarni film o Romima koji je realizovala TV Apatin. U Budimpešti je 10. do 12. oktobra 2012. godine održana MERI konferencija, svečana ceremonija dodele nagrada opštinama i gradovima iz Evropske unije i zemljama Zapadnog Balkana koje su uspešno sprovele i sprovode mere Inkluzije Roma. Za posebam doprinos inkluziji Roma u apatinskom Romskom naselju, koje je kompeltno infrastrukturno opremljeno, kao jedno od najuredjenijih naselja u Srbiji I šire, uručena je svečana nagrada predsedniku opštine Apatin, dr Živoradu Smiljaniću.
U Apatinu se od 12. - 15. oktobra održava 17. INTERFER 2012. Internacionalni festival reportaže.
Na sednici utvrđen predlog odluke o rebalansu opštinskog budžeta za ovu godinu:
Pred kraj prošle nedelje delegacija opštine Apatin, na čelu sa dr. Živoradom Smiljanićem, posetila je opštinu Doboj u Republici Srpskoj. U vrlo srdačnoj atmosferi, sa gradonačelnikom Doboja, Obrenom Petrovićem i njegovim saradnicima tom su prilikom vođeni razgovori o brojnim oblastima koje bi mogle biti predmet saradnje dveju lokalnih zajednica.
Ako se za bilo koju manifestaciju kaže da ima dugu tradiciju, to podrazumeva da se godinama istrajava da se nešto otrgne od zaborava. Sonćanski “Grožđebal” po tome je jedinstven-već je u dubokoj starosti jer je iza “leđa“ prebačena 81. godina!
Svečanim otvaranjem u Banji Junaković je počeo kup evropskih pobednika kupova u kuglanju. Do subote će se na osam staza, najmodernije kuglane u Srbiji, nadmetati 25 ekipa iz 15 evropskih država, a Srbiju predstavljaju „Jedinstvo“ iz Novog Bečaja u ženskoj i „Senta“ u muškoj konkurenciji.
Otvoren je Sajam turizma u Novom Sadu - apatinsku opštinu predstavlja Banja Junaković i TOA i prvi put apatinska Marina. Međunarodni sajmovi "Lorist" i Sajam turizma ove godine obeležavaju jubilej – 45. godina postojanja.
U okviru DILS projekta nabavljeno je 30 školskih kompleta za romske osnovce, a poklon pakete je uručio dr Živorad Smiljanić, predsednik apatinske opštine.
Skupština Srbije usvojila je danas rebalans budžeta za ovu godinu, kojim je predviđen deficit od 203,6 milijardi dinara, ili 6,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.Od 187 poslanika koliko je bilo u sali u trenutku glasanja, za rebalans budžeta je glasalo 135 poslanika, protiv je bilo 36, a 16 nije glasalo.
Sinoć u Skupštini Srbije,prilikom devetog vanrednog zasedanja , u okviru diskusije o buđžetu i budućim investicijama Vlade Srbije, govorilo se i o opštini Apatin. Ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Verica Kalanović je izjavila sledeće: