I naredna vest je iz poljoprivrede. Sva raspoloživa mehanizacija i ljudstvo ovih dana se nalazi u ataru apatinskog „Jedinstva“. Soja se intenzivno skida, vadi se šećerna repa, počela je pre tri dana i berba kukuruza, a polako se i priprema zemljište za setvu pšenice.

Ona je praktično na pragu, ali treba reći da još uvek u ovom velikom poljoprivrednom preduzeću nije poznata konačna struktura predstojeće setve. Jedini razlog je što početkom oktobra predstoji licitacija državnog zemljišta, a „ Jedinstvo“ sada, uz svojih oko 3.500 hektara obrađuje i državno na oko 2800 hektara . Jedino što se oduvek u ovom kolektivu zna jeste da se pod pšenicom godinama unazad obrađivalo oko 1500 hektara, ali, baš zbog pomenute licitacije, i to je za sada nepoznanica. Što se prinosa soje tiče, a ona se intenzivno kosi poslednjih dana, očekivano su zbog suše ispod proseka. Kažu u „Jedinstvu“ ima ih šarolikih, što zavisi od parcele do parcele, ali gledano u celini- oni su ispod 2,5 tona po hektaru.

Soja je inače skinuta sa ukupno 743 hektara, a treba da se pokosi sa još 370. Kiša koja je najavljena neće biti, sudeći prema prognozama RHMZ , jakog intenziteta pa će možda zaustaviti žetvu ove uljarice na jedan eventualno dva dana, ali će se taj posao nakon toga nastaviti.
Inače, manji nego lane su i prinosi šećerne repe I tu je slučaj da se razlikuju od parcele do parcele tako da ima i onih sa vrlo dobrim prinosima iznad 40 tona po hektaru, ali i onih koji nisu ni za spomenuti. Do danas je slatki koren izvađen sa 214 hektara od ukupno posejanih 456.

Republički zavod za statistiku će od 1. oktobra do 15. decembra sprovoditi Popis poljoprivrede, i to posle više od pola veka. Njime će biti obuhvaćena sva poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Republike Srbije.
Popis će omogućiti pregled stanja poljoprivrede u zemlji, potencijale i nedostatke i probleme koje treba rešiti.Dobijene informacije koristiće kreatorima poljoprivredne politike za donošenje odluka i kratkoročnih i dugoročnih strategija razvoja poljoprivrede.

Davaoci podataka moći će bolje da planiraju poljoprivrednu proizvodnju, da se prijavljuju kod nacionalnih i evropskih fondova za finansijsku podršku u poljoprivredi i dobiju saznanja o tome u koju bi poljoprivrednu granu trebalo investirati.
Uspeh ovog popisa u najvećoj meri zavisi od aktivnog učešća srpskih poljoprivrednika i tačnosti i potpunosti njihovih odgovora. Cilj je da se napravi što bolji obuhvat gazdinstava na teritoriji cele Vojvodine, jer se na osnovu toga određuje iznos finansijske podrške na teritoriji Republike Srbije.