Ukoliko ratari odluče da ovih dana poseju pšenicu mogu da se nadaju visokim prinosima. To je jedini besplatni uslov za visok rod, rekao je profesor Poljoprivrednog fakulteta Miroslav Malešević.

Profesor Malešević tvrdi da se na terenu uveliko seje hlebno žito, jer su parcele oslobođene preduseva.

"Obilazio sam Banat i mogu da kažem da sam iznenađen time koliko je parcela već zasejano. Na tim parcelama sve je urađeno onako kako je i preporučeno. Obrada je urađena tanjiračama ili razrivačima, dakle, modernim oruđima koja su dobra za ove sušne uslove", rekao je Malešević.
Prema njegovim rečima, setva je obavljena kvalitetno bez semena na površini. Parcele su povaljane, nakon setve onako kako je zemljoradnicima bilo preporučeno.

"Po mojoj slobodnoj proceni, nekih 10 odsto površina namenjenih žitu, do sada je posejano. Problem je taj što su to uradili samo oni proizvođači koji raspolažu moćnom mehanizacijom i koji su u stanju da savladaju ovako nepovoljne vremenske uslove", dodaje Miroslav Malešević.
Kako nas je obavestio profesor Malešević, manji proizvođači su do sada uradili manje nego što je to uobičajeno, jer čekaju kišu.
Ipak, slaba kiša, koja trenutno pada, ne pomaže ratarima da bi mogli i s lakšom mehanizacijom da uđu u setvu.
On preporučuje da se svakako upotrebe đubriva za takozvano osnovno đubrenje. Međutim, na tržištu ne postoji dovoljna ponuda đubriva s odgovarajućim formulacijama.

"Najpovoljnije đubrivo koje se može naći u prodaji je MAP koji sadrži samo azot i fosfor. Problem je ovde, što se uz MAP mora dodati i određena količina uree. Moj savet je, a to je savet struke, da seme pšenice treba posejati u suvo, na nešto veću dubinu, od 4 do 5 santimetara, gde seme može da čeka ozbiljniju kišu", zaključio je profesor Miroslav Malešević.