Istraga o malverzacijama u Jugoremediji i  hapšenje bivšeg vlasnika te kompanije, Jovice Stefanovića Ninija i njegova dva bliska saradnika, početak su rasvetljavanja liste od 24 sporna slučaja visoke korupcije uglavnom iz privatizacije, na čemu, između ostalog, insistira i Evropska unija. Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade, potvrdio je juče da je to hapšenje posledica istrage koju vodi radna grupa formirana da reši predmete sa tog spiska, a najavio je i da će uskoro biti „još značajnih slučajeva od Jugoremedije“.

U policijskom saopštenju navodi se da su akciju hapšenja izveli „pripadnici radne grupe Uprave kriminalističke policije, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal“. Osim Stefanovića, koji je vlasnik preduzeća MD Nini i Jaka 80, zbog zloupotrebe službenog položaja uhapšeni su i Zlatko Marković, bivši direktor za organizaciona, ekonomska i pravna pitanja u Jugoremediji i Olga Antić, direktorka MD Nini.

Oni su osumnjičeni da su u periodu od marta 2006. godine do februara 2007. godine, kada je privatizacija raskinuta, uvećavali fakture koje je Jaka 80 ispostavljala Jugoremediji za nabavku sirovina neophodnih u proizvodnji lekova. Ninijeva firma je, inače, te iste sirovine poreklom iz Indije, nabavljala po 70 puta nižoj ceni od prodajne. Na osnovu ovako uvećanih faktura osumnjičeni su pribavili imovinsku korist preduzeću Jaka 80, čiji je vlasnik Stefanović, u ukupnom iznosu od 396 miliona dinara, a na štetu Jugoremedije, navodi se između ostalog, u policijskom saopštenju. „Takođe, na isti način preduzeće MD Nini je nabavljalo sirovinu od inodobavljača iz Indije, Nemačke i Italije po 50 puta nižoj ceni od one po kojoj je prodavao Jugoremediji „ objašnjava policija i dodaje da je na osnovu tako uvećanih faktura, Nini pribavio korist od 176,8 miliona dinara, na štetu Jugoremedije. Ukupna šteta nastala iz ovako uvećanih faktura iznosi oko 590 miliona dinara, ili 7,5 miliona evra, saopštila je policija.

Za sada još nije poznato da li će ova istraga biti proširena i na ostala preduzeća koja je Nini kupio u privatizaciji, a koja se takođe nalaze na „spisku 24“ . Reč je o Srboleku, koji je posle raskinutog ugovora otišao u stečaj, i gde je šteta naneta istim sistemom uvećanih faktura, za sada procenjena na više od pet miliona evra. Na listi pod njegovim imenom je i niška Prosveta, gde je takođe pre dve godine poništena prodaja, a zaposleni u višemesečnim štrajkovima tražili od nadležnih da ispitaju malverzacije bivšeg vlasnika. U do sada objavljene iznose o nanetoj šteti, nije ušla procena koliko su izgubili državni fondovi i zaposleni koji su ostali bez uplaćenih zarada i doprinosa, niti mali akcionari koje je fiktivnim dokapitalizacijama Nini praktično istisnuo iz upravljačke strukture.

Jedna od nepoznanica je i da li će posle hapšenja glavnih aktera, na udar doći i čelnici u institucijama koje su u to vreme (ne)činjenjem omogućili da se urušavaju uspešna preduzeća. U slučaju Jugoremedije, optužbe su najčešće upućivane na račun Agencije za privatizaciju, koja je dugo odbijala da raskine ugovor sa Ninijem, ali i na tadašnje trgovinske sudove iz Beograda i Niša koji su proceduralnim zamkama prolongirali donošenje presuda.

Jovica Stefanović svojevremeno je bio jedan od značajnijih igrača u srpskom tajkunskom miljeu. „Poslovnu“ karijeru počeo je osamdesetih, a tabloidi tvrde da je početni kapital stekao zahvaljujući dobrim vezama sa bivšim direktorom Duvanske industrije Niš, jer je njegova tadašnja firma - Nini - bila ekskluzivni distributer niških cigareta. Tvrdi se, takođe, da je u vreme sankcija preprodavao lekove slovenačke Krke privatnim apotekama, a posle hapšenja čelnika DIN-a, jedno vreme bio je van zemlje. Vratio se 2003. a od tada postaje čest gost na aukcijama u Agenciji za privatizaciju. Spekuliše se da je donedavno održavao dobre veze sa ključnim ljudima iz vlasti, što je, navodno, bio i razlog što su, kada je objavljen spisak 24 sumnjive privatizacije, prvo uhapšeni sadašnji rukovodioci Jugoremedije, a to prikazano kao rad na predmetima za koje se interesuje EU.

U ovom trenutku se ne zna da li će istragom biti obuhvaćene optužbe koje su tokom protesta iznosili radnici i mali akcionari Jugoremedije u vreme dok je Jovica Stefanović Nini bio vlasnik kompanije. Oni su tvrdili da je stavljao hipoteke na nekretnine preduzeća i na osnovu njih podizao kredite za kupovinu drugih firmi u privatizaciji. Do vlasništva je dolazio i špekulacijama na berzi, često koristeći akcije Jugoremedije. Tako je u jednom trenutku postao većinski vlasnik Medele iz Vrbasa, Elida iz Gadžinog Hana, valjevskog Elinda, zrenjaninskog Luksola, niškog Žitoprometa, Vetproma iz Novog Sada, Pivare Niš...