Narodna banka Srbije od početka godine na odbranu kursa utrošila je blizu 1,35 milijardi evra deviznih rezervi. Ove zalihe trenutno iznose 9,83 milijardi evra, a centralna banka, osim za kupovinu i prodaju deviza zbog održavanja stabilnosti kursa dinara, ovaj novac može da troši i za druge, strogo određene namene.

Među njima je i plaćanje obaveza države Srbije prema stranim poveriocima. Najviše rezervi centralna banka drži u hartijama od vrednosti, čak 7,28 milijardi evra. U gotovini i na računima u inostranstvu nalazi se 1,74 milijarde evra. U kojim bankama tačno, nepoznanica je, a u NBS odgovaraju da je reč o onima sa najvišim rejtingom. Centralna banka plasira devizne rezerve kod prvoklasnih institucija i u prvoklasne finansijske instrumente na način koji omogućava da u kratkom roku budu raspoložive za osnovne namene plaćanja prema inostranstvu i intervencije na deviznom tržištu - rečeno je „Novostima“ u NBS.

Kako ističu, devizne rezerve su plasirane u prvoklasne finansijske instrumente sa najvišim kreditnim rejtingom: kratkoročne i dugoročne državne hartije od vrednosti najrazvijenijih zemalja sa kreditnim rejtingom AAA do AA+ (SAD, SR Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Kanade, Holandije, Finske i Austrije), međunarodnih finansijskih institucija (EBRD, EIB, Svetska banka) kao i finansijskih institucija razvijenih zemalja sa garancijom države (poput Nemačke razvojne banke KFV). INTERVENCIJE OD početka godine Narodna banka Srbije je na deviznom tržištu prodala 1,348 milijardi evra, a kupila pet miliona evra, kako bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa i obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta - ističu u NBS.

Devizna sredstva su takođe plasirana i na računima kod centralnih banaka najrazvijenijih zemalja, međunarodnih finansijskih institucija, kao i kod prvoklasnih inostranih banaka minimalnog kreditnog rejtinga AA, na osnovu ocene kreditnog rejtinga vodećih svetskih rejting agencija - ističu u NBS, dodajući da se sredstva plasiraju u skladu sa principom sigurnosti. Kada je o valutnoj strukturi reč, najviše gotovine drži se u evru. - U valutnoj strukturi deviznih rezervi najveće je učešće evra sa oko 70 odsto, imajući u vidu da su i obaveze Republike Srbije u najvećoj meri izražene u ovoj valuti - pojašnjavaju u centralnoj banci.

Američki dolar učestvuje u strukturi deviznih rezervi sa oko 20 odsto, dok su ostale valute, britanska funta i kanadski dolar zastupljene u manjim procentima. Deo rezervi Srbija čuva i u zlatu. Zanimljivo da je smo po zalihama ovog plemenitog metala od 14,9 tona, prvi u regionu, a 59 u svetu. Vrednost naših zlatnih poluga iznosi 658,6 miliona evra i čini 6,8 odsto rezervi Srbije. Mnogo manje zalihe poseduju centralne banke Makedonije (6,8 tona), Slovenije (3,2 tone), Bosne i Hercegovine (dve tone), dok Hrvatske nema na listi prvih sto, pošto je svoje zlatne rezerve odavno prodala. Najviše zlata na svetu poseduju američke Federalne rezerve, ukupno 8.133,5 tona, potom Nemačka 3.395 tona, pa Međunarodni monetarni fond 2.814 tona, dok Evropska centralna banka ima 502 tone zlata u rezervama... Takođe, u valutnoj strukturi u manjem procentu učestvuju i takozvana „Specijalna prava vučenja“ koja su namenjena za izmirenje obaveza prema MMF-u u tekućoj godini.

Ostale valute su minimalno zastupljene i namenjene su isključivo za potrebe obavljanja platnog prometa sa inostranstvom.