Ranijih godina u ovom periodu  na njivama u ataru apatinske opštine nije se skoro videlo više zelenih polja  nego sada.

Najviše njiva u ataru je pod pšenicom (zasejano ukupno 4.392 hektara), što potvrđuje da su ratari ovu kulturu stavili na prvo mesto, bar kako stručnjaci tvrde, iz dva razloga. Prvi je  još uvek vrlo dobra cena koja može obezbediti profit, a drugi što se sada uz relativno mala ulaganja, „komotnije“ i uz minimum rizika može ući u proleće naredne godine.  sušna godina koja je za nama i koja se najkatastrofalnije odrazila na prinos kukuruza, pokazuje da pšenica donekle može ublažiti deficit stočne hrane, pa je i to jedan od razloga što su se ratari masovno opredelili da zaseju pšenicu. Kako je i vreme poljoprivrednicima išlo na ruku „kockice su se složile“, pa je tako plan setve u celosti realizovan.

Jesenja setva  u zapadnobačkom okrugu  za razliku od nekih drugih regiona u Srbiji, je pri kraju.  U odnosu na planove, poljoprivrtedna preduzeća i zadruge su u ataru apatinske opštine pšenicu  posejali na oko 300 hektara manje (2.612 hektara), ali su zato individualna gazdinstva posejala više žita u svojim njivama( do sada zasejano 1.780 ha).