Komandni brod Rečne flotile Vojske Srbije „Kozara”, nalazi se na  generalnom  remontu i modifikaciji u brodogradilištu Apatinu,a kada se obnova završi ovaj brod će  biti najmoderniji rečni brod u Srbiji i regionu.

Posle obimnih radova, koji su podrazumevali promenu motora, kompletne elektrike, ugradnju savremenog navigacionog sistema i bezbednosne opreme, životni vek broda biće produžen za trideset godina.  Osim kao komandni brod Rečne flotile, „Kozara” će se koristiti kao protokolarni brod za najviše državne i vojne zvaničnike, brod-baza za smeštaj pripadnika flotile, za prevoz vojnika na unutrašnjim plovnim putevima, obuku kadeta Vojne akademije, a u slučaju potrebe i kao brod-bolnica.

Već su obavljene neke probne plovidbe, a završne ispitne vožnje obaviće se u junu u rejonu Đerdapa. Ovo je prvi površinski vojni brod sa ugrađenom dizel-električnom propulzijom ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Modifikacijom smo dobili povećanje operativnih i manevarskih sposobnosti broda – rekao je medijima kapetan Jovan Krivokapić, portparol u Ministarstvu odbrane.

Dizel-električna propulzija sastoji se od dva dizel-motora „Katerpilar” koji snabdevaju strujom sve brodske sisteme, uključujući i elektromotore „Končar” koji pokreću dva pogonska propelera. Za razliku od ranijeg perioda, potrošnja goriva je znatno smanjena, što brodu daje znatno veći taktički radijus nego do sada. Primera radi, pri maksimalnom opterećenju motora maksimalna potrošnja sada iznosi do 160, a ranije je bila čak 300 litara goriva na sat. Povrh svega, „Kozara” je modernizovana za svega 20 odsto cene novog broda takvih karakteristika.

Unapređene su manevarske sposobnosti broda – brža je promena smera okretanja propelera, manji je radijus okreta i kraći je zaustavni put – ističe kapetan Krivokapić. Na „Kozaru” je ugrađen „pramčani poprečni potisnik tunelskog tipa”, što je znatno unapredilo manevarske mogućnosti broda. Laički objašnjeno, to je propeler ugrađen u pramcu broda, u tunelu da ne bi stvarao otpor pri plovidbi, koji svojim okretanjem „zanosi” pramac broda levo ili desno.

Ugrađen je i prenosni pult daljinskog upravljanja, koji se može izneti sa komandnog mosta kako bi starešina, koji džojstikom upravlja brodom, mogao da sa ivice palube osmotri prostor uz lučki dok ili obalu. Od naoružanja brod će imati trocevni protivavionski top kalibra 20 milimetara, koji se može koristiti i za gađanje ciljeva na vodi ili kopnu, a po potrebi moći će se dograditi i drugi oružani sistemi. Brod će moći da plovi i u države EU jer će ispunjavati stroge ekološke standarde – potpuno je uređen sistem otpadnih voda, odnosno sprečavanje zagađenje reka naftom i smećem.

Ugrađena je klimatizacija, a uređene su prostorije posade – saloni, kabine, društvene prostorije i one za pripremanje i čuvanje hrane. Ovaj brod proizveden je 1940. godine u Lincu za potrebe nemačke mornarice, kao komandni brod za pomorske i rečne snage na sektoru Dunava, Crnog mora i Dnjepra. Pred kraj Drugog svetskog rata povučen je u Regensburg gde ga je 1945. godine, po kapitulaciji Nemačke, preuzela vojska SAD.

Tri godine kasnije brod je predat „Bavarskom Lojdu” koji ga je adaptirao u brod hotel u Regensburgu, čemu je služio do 1954. godine. Ratna mornarica JNA kupila je ovaj brod 1961. godine i od tada je je u sastavu Rečne flotile. Inače, godina proizvodnje broda ne može se posmatrati kao, na primer, godište automobila – u Evropi postoje brodovi znatno stariji od „Kozare” kojima je modernizacijom produžen vek upotrebe.