Pravoslavne crkve danas obeležavaju Veliki četvrtak, uspomenu na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika, jedan od najznačajnijih dana u toku Velike ili Stradalne Nedelje kada je ustanovljena sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije.

Praznovanje u svim hramovima SPC počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike.

Prema jevanđelskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao: "Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova". Zatim je uzeo čašu vina i dodao: "Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha". Hristove reči se na Veliki četvrtak, ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola.

Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina. Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji. Kod nekih pravoslavnih naroda danas se boje uskršnja jaja. Kod Rusa danas se umesi uskršnji slatki kolač, pashalni kulič.