UNS i NUNS objaviće imena sudija koji guše slobodu štampe i registar tužbi i presuda. Sudije nisu upućene u medijsku problematiku i ne poznaju evropsku praksu.
ZABRINUTI zbog sve češćih drakonskih presuda protiv novinara i medija, strukovna udruženja UNS i NUNS rešila su da „presaviju tabak“. UNS će izaći sa listom sudija koji su nepoznavanjem zakona naneli neprocenjivu štetu slobodi štampe, i o njima će obavestiti Visoki savet sudstva, dok će NUNS napraviti bazu podataka tužbi i presuda.
- U poslednjoj deceniji praksa je da sudije neselektivno prihvataju tužbe protiv novinara. A često nisu upućeni u medijsku problematiku, u naše zakonodavstvo, a još manje u evropsku praksu i konvencije čiji smo potpisnici - kaže Petar Jeremić, predsednik IO UNS.
On se slaže da sloboda štampe ne podrazumeva fabrikovanje činjenica i vređanje, i da oštećeni imaju pravo da zatraže zaštitu na sudu ili pred Savetom za štampu. Ali suština presude je da opomene, a ne da dovede do gašenja medija. A upravo takve su poslednje presude koje je izrekao Apelacioni sud u Novom Sadu Televiziji Apatin i njenom „Glasu komune“ (milion dinara) i Radio Dunavu (800.000).
- Glavna urednica osuđena je sa 500.000, a njena plata je 25.000 dinara mesečno - komentariše Jeremić, i dodaje da je stav Ustavnog suda da je čak i pretnja kaznom koja može dovesti do gašenja medija kršenje slobode informisanja.
Poseban problem su tužbe koje javne ličnosti podnose jer su im objavljene fotografije bez saglasnosti. U UNS ističu da političari i razne zvezde imaju umanjeno pravo na privatnost, pa su osuđujuće presude pogrešne.
- Naš tim za besplatnu pravnu pomoć trenutno zastupa osam tuženih novinara - kaže Vukašin Obradović, prvi čovek NUNS. - Sudije ne prepoznaju intenciju tužilaca, ne da tužbom dođu do istine, već da kroz visoke novčane kazne disciplinuju medije i podstaknu autocenzuru.
I u NUNS hoće da veruju da iza sudskih presuda često ne stoje ni loša namera ni mito, ni pritisak, već - puko neznanje.
- Sud je, recimo, prihvatio tužbu folk zvezde protiv Gordane Suše 12 godina pošto je ona bila glavni i odgovorni urednik RTS, koji je 2000. pustio saopštenje sindikata u kom se tvrdi da je pevačica dobijala enormne naknade od PGP-a - kaže Obradović.
Po rečima advokata Snežane Đokić, najveći odštetni zahtev koji je stigao jednom glasilu bio je 100 miliona dinara, i taj postupak traje. Najčešće odštete dobijali su političari, 300.000 - 400.000 dinara.
- Ljudi sa debelim policijskim dosijeima tražili su od novinara enormne iznose za povredu časti i ugleda jer je objavljeno da su učestvovali u razbojništvu, a oni su osuđeni za tešku krađu! Jedan višestruki povratnik smatrao je da su mu povređeni čast i ugled jer je greškom napisano da je policajac, pa je imao neprijatnosti sa ostalim zatvorenicima.
Imala je i slučaj novinara koji je osuđen zbog tuđeg teksta na istoj strani na kojoj je objavljen i njegov. Dešava se i da se ljudi navodno prepoznaju samo po inicijalima, a jedan je tužio jer je prepoznao sebe na slici na kojoj je lice osobe bilo zamrljano. Viši sud u Kraljevu oslobodio je foto-reportera i urednika fotografije, ali je osudio urednika rubrike u kojoj je slika objavljena. Novinari su osuđivani i samo zato što su prenosili policijska saopštenja ili objavljivali izvode iz čuvene Bele knjige koju je svojevremeno MUP u vreme ministra Dušana Mihajlovića podelilo novinarima.
Od kad traje ekonomska kriza nije retko ni da estradne zvezde same obaveste paparace da će u određeno vreme negde biti i nešto raditi, pa ih posle objavljivanja slika - tuže.
NA STOTINE TUŽBI PREMA podacima Republičkog zavoda za statistiku, domaći sudovi izrekli su lane 553 presude za uvredu i klevetu, od kojih je nemali broj bio protiv medija. Broj tužbi za naknadu nematerijalne štete pred višim sudovima je još veći.