Uprkos najavama udruženja novinara da će oštro odgovoriti na sve drakonskije kazne protiv medija, koje bukvalno prete njihovom gašenju, tužbe sa enormnim odštetnim zahtevima i dalje pljušte, a sudovi ih neselektivno prihvataju.
Tako je protiv lokalnih medija u toku 30 postupaka, a odštetni zahtevi se kreću do pet miliona. U Beogradu je samo pred Prvim osnovnim sudom u toku 400 postupaka fotoreportera koji traže naknade od medija koji su preuzeli sa agencija njihove fotografije i potpisali samo agencije, ali ne i njih.
Do sada dodeljene naknade, po rečima advokata Dragana Lazarevića, kreću se do milion dinara. Koliko su nerealne najbolje govori podatak da su domaći sudovi dodeljivali 200.000-300.000 dinara porodicama koje su izgubile najmilije u oružanim sukobima tokom devedesetih!
Kako kaže advokat Gorica Lazić, bilo je i slučajeva da sud ne odredi naplatu duševnih patnji u saobraćajnim nesrećama ako bol, po njegovoj proceni, nije bio veliki. Tako ispada da su ljudski život i strah od gubitka života jeftiniji od uvređenosti koju neko oseti kad otvori novine i pronađe tekst o sebi koji mu se ne dopada. „Bečejski mozaik“ tužio je zato Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
- Svojevremeno smo objavili tekst u kom je novinar izneo primer lokalnog policajca koji je gurao pištolj u usta privedenima. Osuđeni smo na 150.000 dinara osnovne odštete, plus troškovi postupka, ne zato što je policajac demantovao da je gurao pištolj, već što smo napisali da je „radnik policije“, a nismo naveli čin, i zato što je novinarka iznela vrednosni stav da je takav akt povod za lustraciju - kaže Vlada Filipčev, glavni i odgovorni urednik i direktor.
Presudu Opštinskog suda u Bečeju potvrdio je i novosadski Okružni, pa je medij 2007. uložio predstavku u Strazburu, koja je prihvaćena.
- Po evropskim standardima, osudi podležu uvreda i kleveta, ali ne i iznošenje vrednosnog stava, što naše sudije ne znaju - kaže advokat Dragan Lazarević. I u poslednje vreme sve je više tužbi protiv lokalnih medija, koji jedva preživljavaju.
Razni lokalni moćnici potplaćuju siromašne Rome i druge da tuže medije. Medij za tužbu, kako objašnjava Lazarević, mora da plati taksu i do 100.000 dinara.
Kada novine dobiju spor, one ne mogu da naplate taksu od onog ko je izgubio jer su najsiromašniji oslobođeni plaćanja troškova. Pet takvih tužbi i mediju preti zatvaranje! Dešavalo se ovo u Vojvodini i na jugu Srbije.
I beogradski elektronski medij morao je da plati odštetu jer je objavio zvanično saopštenje sa sajta kanadske ambadsade, u kom Kanada nudi nagradu za informacije o licima koja se traže zbog ratnih zločina. Dvojica sa spiska su tužili medij i dobili u prvom stepenu.
Sudstvo se posle reforme ne snalazi kad su u pitanju zakoni o javnom informisanju i o autorskim pravima, i gradi sudsku praksu od nule - kaže Gorica Lazić.
To sve koriste pojedine advokatske kancelarije, koje sada tragaju za fotografijama koje su objavili elektronski mediji poslednjih godina, pa svuda gde je potpisana samo agencija - tuže.
Cena novinske fotografije je od 10 do 50 evra, ali su ovde zahtevi po 1.000 evra i naviše, jer autori dokazuju da je njihovo delo „originalna duhovna tvorevina“. Doneto je nekoliko prvostepenih presuda na štetu medija.