Iako je kvalitet građevinskih materijala i proizvoda zakonski uređen, nema preciznih podataka o tome da li svi imaju ateste. Zato je važno utvrditi kako je neka firma dospela na tržište, ko je kontrolisao proizvodnju građevinskih materijala i proizvoda i izdao atest, i da li ga uopšte imaju.
Mnoge firme, kažu proizvođači, registrovane su za proizvodnju, iako samo uvoze, a tu robu tretiraju kao repromaterijal da bi izbegli carinu. Institut za ispitivanje materijala trebalo bi da bude prva stanica po izlasku proizvoda iz fabrike, gde se dobija potvrda da su kvalitetni i bezbedni za gradnju.
- Trošak ispitivanja i provera kvaliteta građevinskih materijala u laboratoriji je mnogo manji od troškova koji mogu nastati prilikom ugradnje nebezbednih i nekvalitetnih proizvoda, kaže dr Zagorka Radojević, direktorka Centra za materijale Instituta IMS.
Oko 40 odsto različitog repromaterijala koji se koristi za gradnju, tvrde proizvođači, dolazi sa crnog tržišta. Reč je o neatestiranim proizvodima i materijalima lošeg kvaliteta. Proizvođači traže i pojačan rad inspekcije.
-Predlažemo jedan jedinstven registar, tj. bazu domaćih proizvođača koji su uredno sertifikovani i provereni kako bi zaštitili i one koji grade i one koji kupuju, podvlači Slavica Živković, sekretar Udruženja IGM.