Kao lepa vest u lošim vremenima odjeknula je da je poslanik u pokrajinskom parlamentu Dušan Korać u humanitarne svrhe poklonio raznim ustanovama 403.000 dinara. Gest dostojan Oktobarske nagrade i da se Korać proglasi za ličnost meseca i godine. Još se aplauzi od čestitanja nisu utišali a već su se iza ćoška, počela postavljati neugodna pitanja. Naime, procurela je vest da baš i nije sve bilo tako humano i za ljubljenje...

Čini se da je na prethodnoj sednici  Skupštine opštine otvorena nova afera o kojoj je, za govornicom, prvi progovorio dr Živorad Smiljanić. On je postavio pitanje: O čemu se tu radi?

- Kako je to pokrajinski poslanik Dušan Korać, načinio „human“ gest i poklonio 403.000 dinara u humanitarne svrhe koje je dobio kao naknadu za stradale ovce iz njegovog tora? Kako se navodi, Korać je od opštine, odnosno iz budžeta, što će reći od građana, uzeo pare (nadoknada šteta od zaklanih ovaca i jaganjaca), i kada ih je naplatio, onda ih je raspodelio, prema svom nahođenju. Gde je tu logika, zapitali su se neki odbornici? Kako su objavili neki drugi mediji Korać je svojim pismenim iskazom dao nalog Odeljenju za finansije da se pomenuta sumu novca uplati na pet adresa. Taj potez  neki su okarakterisali humanim, a  mnogi su ostali „bez teksta“ jer to smatraju naknadnim potezom kada je stigla opasnost da izbije afera.

Ostaje pitanje na koji nismo dobili odgovor, ni od Koraća, koga nismo mogli dobiti.

Zbog čega je on prvo uzeo pare iz budžeta opštine i  nakon toga ih podelio?

– Sada imamo priču, veliki humanitarni potez našeg odbornika, pokrajinskog poslanika kako je dao 400.000 dinara u humanitarne svrhe, a prethodno ih je uzeo od opštine jer su mu ovce poklane. Ljudi, možete li vi verovati da u jednom selu, gde je štala 30 metara od spavaće sobe, uđe čopor kerova, podavi ovce, i da to gazda ne čuje? Nemojte o toj bruci da pričate! Znate li koliko ovaca možete da kupite za te pare? To je problem u ovoj priči o kojoj pričaju vaši članovi. Oni govore da je to uzeto na nepošten način i da mora da ih vrati, ali ne opšini ili budžetu. Pa to ceo Apatin priča,rekao je za skupštinskom govornicom dr Živorad Smiljanić.

Predsednik opštine Radivoj Sekulić odmah nakon toga je potencirao da je Korać učinio human gest i da se od toga ne treba  praviti humor.

- Vi ste izvrgli ruglu čoveka koji je imao samo direktnu štetu, a očekivana dobit je bila oko 3.000.000 dinara. Koliko plaćamo ujede pasa? Plaćali ste vi, plaćamo i mi. Da li je grehota jednom našem građaninu isplatiti štetu koju je imao? Ne očekivanu dobit, nego samo štetu! Na osnovu prozivki sličnih kao vi, odrekao se novca i pokazao da je čovek. Poklonio je sve u humanitarne svrhe. Nemojmo od toga da pravimo humor. Tu nije bilo humora.  Čovek se bavi tim poslom. Proverite, vaša komisija sve je uslikala, postoje zapisnici. Njemu je bilo obećano dok ste vi bili na vlasti, da će to po automatizmu da ide. Promenila se vlast, nije išlo po automatizmu. Prošlo je evo neko vreme. Tu sam da zašitim svakog građanina, a ja sam obećao da sam predsednik opštine svih građana, pa i našeg člana. Šta da mu radimo? odgovorio je Sekulić.

Humor ili ne, tek Apatin se smeje ovim što se radi u oštini.

U istraživanju da se sazna zašto se čitav slučaj „pokolja  stada od napuštenih pasa“ našao i na „meti“ mnogih ljudi  koji su to komentarisali na društvenim mrežama, do istine se dobrano čeka.

Nadležni u opštini koji treba da nam pokažu dokumente o tom slučaju ili se prave da nisu nadlečni, ili se prave ludi ili ne odgovaraju na pozive ili prebacuju odgovornost na drugog.

Neki o tom slučaju nisu hteli uopšte da pričaju, neki se toga ne sećaju, a neki su i na direktna pitanja koja smo poslali putem mejla izbegli odgovore.

Priča o humanosti bez logike ima svoj početak, ali se ne nazire kraj.

Ono što smo do sada saznali jeste da se pokolj  13 ovaca i jaganjaca u dvorištu porodične kuće Dušana Koraća  dogodio još početkom febuara ove godine, tačnije 02.02.2016.g.

Što bi rekli u vreme stare opštinske vlasti.

Obeveštena je o tome komunalna inspekcija Apatin i Policija, a na teren je odmah toga dana izašao inspektor  za zaštitu životne sredine Dragana Stambolija koja je utvrdila činjenično stanje. Gospođa Stambolija nam je potvrdila da je bila tog dana na terenu i izvršila uviđaj, ali više od toga nije mogla da nam kaže, jer po njenim rečuima, takve informacije medijima daje načelnik Milan Marčeta.

Ona je potvrdila da je dolasku inspektora na lice mesta prethodio je i dolazak veterinara koji je  takođe dao svoje zvanično mišljenje.

Iako nam je obećano, do danas nam nije dat na uvid zapisnik o tom događaju, niti kasnije odluke koje su sledile.

Da li su tu štetu učinili psi lutalice ili su zaklane ovce i jagnjad „delo“ sve većeg broja šakala koji su se na ovom području baš namnožili,  i dalje je nepoznanica.

Sve u svemu, Korać je potvrdu o šteti zatražio u Komunalnoj inspekciji tek u avgustu, ili početkom septembra kako bi je predao Komisiji za rešavanje zahteva građana za naknadu štete nastale usled napada napuštenih životinja.

Ovaj predmet se pred članovima Opštinskog veća našao na razmatranju na sednici održanoj 30. septembra kada je i donešena odluka da se “ošećenom” Koraću  vansudskim poravnanjem isplati iznos od 403.000 dinara.  

Postavlja se pitanje: zbog čega je toliko dugo čekao i zašto nije odnah uzeo izveštaj i tražio odštetu?

Iz ovoga se nedvosmisleno zaključuje da je novac od odštete zatražio tek kada se promenila vlast, a on postao pokrajinski poslanik.

Kada bi se sam Korać oglasio i objasnio situaciju sa svim validnim dokumentima, svakako bi prestale nedoumice i podsmešljivi komentari koji kruže Apatinom da je humanost pokazana tek kada su neki zabeležili okretanje jaganjaca u Svilojevu u čast dobijenih para, gde je viđen i opštinski “humorista” sa saradnicima.

Dakle najbolji lek protiv humora i “zlih jezika” je kao i uvek istina i tačno informisanje. A, toga u ovom slučaju još uvek nema.

Dve stvari u ovom slučaju bune i traže da se razjasne:

da li je Korać podneo zahtev “staroj vlasti” i ako jeste zašto su ga odbili ako je sve čisto i tačno?

Drugo, ako nije podneo zahtev “staroj vlasti” zbog čega je to učinio tek kad se vlast promenila a on postao poslanik, i tražio pare za naknadu štete?

To stvara sumnju da je njemu nova vlast ipak na sumnjiv način isplatila novac, a kad je sve došlo u opasnost da bude “provaljeno”, na red je stupila humanost

i treće pitanje:

zbog čega je Korać uzeo pare iz budžeta da bi ih poklonio u humane svrhe?

Opet isto pitanje: gde je tu logika?

Prosudite sami.