Ministarstvo zaštite životne sredine ponovo je upozorilo na veliku štetnost i pogubne posledice paljenja strnjike na njivama i podsetilo na neophodnost primene efikasnih, korisnih i sigurnih metoda zaoravanja ostataka žetve. 

Loša praksa paljenja kao zastarelog načina uklanjanja žetvenih ostataka predstavlja veliki rizik po život i zdravlje građana i imovinu, nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi, saopštilo je Ministarstvo. "Paljenje strnjike zakonom je zabranjeno i kvalifikuje se kao krivično delo, a za počinioce su previđene visoke novčane kazne", navodi se u saopštenju i dodaje da su štete namernih paljenja useva višestruke. Paljenjem strnjike, kako nagalšava Ministarstvo nanosi se šteta u poljoprivredi, jer vatra uništava korisne mikroorganizme u gornjim slojevima zemljišta i smanjuje plodnost. "Smanjuje se sadržaj humusa u zemljištu i uništava celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem. Zagrevanjem zemljiišta pri paljenju slame izgori i do tri tone humusa po hektaru, a za stvaranje centimetra humusa potrebno je 100 godina", navodi Ministarstvo.

Ministarstvo podseća da se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko best kilograma azota po toni slame.