KURSNA LISTA
DRUŠTVENE MREŽE
Tv Apatin - Vesti
Дигитално насиље, као једна од највећих сајбер опасности новог миленијума, тема је која се због своје актуелности више него икад налази у фокусу јавности. Експанзија и доступност друштвених мрежа ову проблематику су додатно актуелизовали, посебно имајући у виду утицај на младе и све распрострањеније видове вршњачког насиља.
Потреба да се о овој теми информише, учи, да се приближи деци и родитељима, педагозима и свима који се осећају одговорнима за њихов живот и здравље, резултат је схватања опасности која се крије иза нових друштвених мрежа. На то указује пројекат УГ Едит про, који има за циљ да информише јавност, едукује и скрене пажњу на негативне аспекте мрежа који данас прете деци и омладини.
-У свету, али и код нас, чести су случајеви смрти деце, тешких повреда и менталих оштећења због „акција“ и игара „изазова“ на друштвеним мрежама, на којима су млади свакодневно присутни.
Као главни актери у процесу едукације и подизања свести о важности адекватног реаговања на вршњачко насиље, родитељи, педагози и медији, имају обавезу и дужност да заједничким активностима доприносе дигиталног безбедности на мрежама, наводе у овом удружењу.
Друштвене мреже, попут ТикТок-а, која тренутно представља једну од најпопуларнијих апликација на свету, а чији су корисници углавном деца, затим Фејсбука, Инстаграма и др, постали су у одређеним сегментима место опасности због бесмислених идеја који младе терају на учешће у "изазовима", као и могућности да предатори контактирају децу, изманишулишу их и искористе.
„Плави кит“, Изазов „Нестанак на 72 сата“, „Поломи главу“, „Гутање прашка за веш“, „Игра дављења“ ("The Game of Choking"), „Падања у несвест“("Pas-out challenge")само су неке од тих „игара“ које изазивају фаталне последице код деце и младих. У свету и код нас је забележено више повређивања, чак и смртних случајева као последица тих „игара изазова“.
Нашу јавност је посебно узнемирило недавно самоубиство детета у Београду које се из нехата, током „игре изазова“ на мрежи ТикТок угушило. Други случај дечака коме је витуелни лик из апликације наредио да узме нож и зарије себи у врат, само је пуком избегнут фатални исход. Срећна околност је била да је мајка била присутна и видела дете које узима нож, те га спречила у намери. Како је касније откривено, у питању је био „Момо изазов“ који на друштвеним мрежама подстиче децу на самоубиство.
Нажалост, статистика је често суморна: случај 12-годишње девојчице из Аргентине, која је себи одузела живот, као и дечака у Бразилу, само су неки од примера. Тринаестогодишњи дечак из Белгији се обесио јер је наговорен на то путем те апликације. Оно што су друштвене мреже омогућиле, глобалним повезивањем младих кроз овакве изазове изгубило је сав смисао у бесциљу опасних игара, у којима су ове земље повезане кроз исте опасности, игре и исходе.
Десетогодишња Антонела Сикаморо из Палерма, закључала се у купатило и снимала је мобилним како појас баде мантила стеже око свог врата. Био је то њен задатак у „игри гушења“. Њена млађа сестра пронашла ју је у бесвесном стању. Она је одмах пребачена у дечију болницу, међутим било је касно. Јавно тужилаштво у Палерму покренуло је истрагу због подстицања на самоубиство.
Антонелини родитељи су изјавили да нису знали о чему се ради, и да им је млађа ћерка рекла да је у питању изазов са ТикТока.
-Нисмо имали појма о томе. Мислили смо да она гледа плесне кореографије и друге веселе видео-снимке на тој мрежи. Моја ћерка, моја мала Антонела умрла је од опасне игре на Тиктоку: како да се носим с тим? рекао је потпуно сломљени отац.
Нажалост, овај случај није усамљен. Две руске девочице од 12 година, Варвара и Валерија су се након наговора са друштвених мрежа, снимиле видео клип, насмешиле се у камеру, изговориле „кошмар“ и са осмехом скочиле са 17-тог спрата у смрт. Тако су испуниле задатак са друштвене мреже.
На апликацији“WhatsApp” појавила се „игра самоубиства“ која је довела до смрти најмање 130 тинејџера у Русији. У Београду су, пред свим путницима у возу, два дечака из дозера пили средство за дезинфекцију руку, као задатак са друштвене мреже. У Италији је преминула девојчица након „игре“ "Blackout" која тражи да дете притисне каротидну артерију до губитка свести.
Ово је најснажнија опомена за све родитеље, до чега може да доведе њихова непажња и одсуство разговора са децом.
АКТУЕЛНЕ „ИГРЕ УЗАЗОВА“
Чему су деца и млади, осим порнографских и разних скаредних садржаја, последњих месеци изложени на интернет мрежама:
- сyberbullyng (sajberbuling)је ознака за дигитално вршњачко насиље, у коме и они сами могу да буду актери насиља
- cubergrooming („sajbergruming“)или врбовање, подразумева да се старије лице представља као дечији вршњак и прикупља податке о њима, а потом их злоупотребљава
- sexting („sekstingu“)подразумева слање и примање крајње скаредних и неприкладних садржаја, који касније могу да доведу до следеће злоупотребе
- sextortion („sekstoršing“) је уцена порнографским или еротским садржајем.
У трци за прегледима и лајковима, млади се упуштају у низ изазова коју су опасни по живот и здравље. Тако се на мрежи ТикТок појавио “Skull Breaker Challenge”. Изазов почиње тако што три особе стану једна поред друге. Оне које стоје по страни изведу неки покрет (најчешће скок), особа у средини затим треба да их опонаша и док скаче, остале јој подмећу ногу како би пала. Пад може да изазове преломе, губитак свести и разне друге последице опасне по живот.
ТикТоком је ,,владао’’ и изазов лепљење папирића у око (испод зенице). Овај изазов је ужасан ризик од бројних инфекција које су велика опасност за вид и разна физичка оштећења ока.
-Помешајте избељивач, желатин, крему за бријање и средство за дезинфековање руку и сипајте смесу у пластичну врећицу,наводи апликација уз обећање да ће променити и улепшати боју очију ако ово прислоните на око. Након тога многа деца су пријавила крварење из очију, опекотине и ослабљен вид.
На ТикТоку је освануо видео који детаљно објашњава поступак како увећати усне без хируршког захвата, тако да се суперлепком залепи горња усна за кожу испод носа и тако ће се добити већа горња усна.
У изазову ,,пахуљица’’, једна особа сипа другој, која лежи на леђима отворених уста, млеко и пахуљице директно у уста. На овај начин може да дође до дављења особе која лежи.
Ужасни су „изазови“ типа ”Cutting challenge”, током којег млади једни друге подстичу на сечење тела ножем, скалпелом или жилетом.
Затим “Drinking Challenge” који представља надметање у количини попијеног пића или неке друге течности. “Choking game”, односно игра дављења током које је потребно ставити што више различитих ствари у уста као и “Passout game”током које је потребно зауставити дисање све до тренутка пада у несвест.
Због лажне популарности, деца и тинејџери лижу WC шоље, пале утичнице металним новчићима, у очи стављају хемикалије.. а све да би њихове видео снимке видео велики број људи.
Опасан је и „изазов селотејпа“ где се особа привеже за неки стуб или комад намештаја, а затим покуша да се ослободи. У једном случају, тинејџер је пао, повредио очну дупљу и због пуцања крвног суда у мозгу био је у критичном стању.
Има и бизаран „изазов“ где се од учесника тражи да прогутају кашику цимета без воде. Следећи који је узнемирио све нормалне људе је да се поједе капсула детерџента за веш.
Један од популарних „изазова“ на друштвеним мрежама је да учесници укључе пуњач телефона у утичницу и додирну новчићем по зупцима. Не само што постоји опасност од струјног удара већ и од изазивања пожара, што се више пута и догодило.
Недавно се на Тик-току појавио видео који подстиче младе да узимају прекомерне дозе лекова против алергије – што је довело до више тровања, па и фаталних исхода.
У „ватреном изазову“ људи су се поливали запаљивом течношћу и палили.
У рангу бесмисла био је и „изазов соли и леда“, у коме треба да поспете со на кожу и притиснете коцком леда, па ко дуже може да издржи бол. Овај изазов је оставио учесницима опекотине другог, чак и трећег степена, а појединима је била потребна и трансплантација коже.
ТИК ТОК КАО МЕСТО „ИЗАЗОВА“
ТикТок је кинеска друштвена мрежа намењена креирању и постављању разноликог видео садржаја, која је доживела огроман процват у последњих годину дана. Kористи је велики број деце и младих, како глобално тако и у региону. Прегледом њиховог садржаја утврђено је да је на мрежи огроман број деце млађе од 13 година, са отвореним профилима и садржајем који је лако доступан свима.
Сексуализација је доминантна, поготово у обради познатих музичких хитова, а јавља се и изражена потреба за „одраслим“ изгледом. Велики број деце и младих открива информације о себи, а путем дељења података из личног живота и одговора на најразличитија питања других корисника. На појединим профилима, поготово оне деце и млади, јављају се негативни коментари и често изразито јак говор мржње, чак и позивање на смрт. Многе девојчице су доживеле да им одрасли мушкарци шаљу неприкладне садржаје и понуде. Неретко је ТикТок искоришћен као пут предаторима који на пар кликова могу доћи до садржаја који деца постављају, а посредно и до самог детета.
Како стручњаци објашњавају оваква сулуда тражења од деце и младих и зашто они пристају на то. Неуролози кажу да део мозга задужен за рационално мишљење, није у потпуности развијен до средине двадесетих година. То значи да су тинејџери природно импулсивнији и да ће вероватно деловати пре него што размисле о свим последицама.
Зато ће пренебрегнути чињеницу да је детерџент за веш отров или да ће им везивање каиша око врата бити занимљиво. Они су фокусирани на то да буду популарни и примећени, да добију што више похвала-лајкова и коментара од вршњака на друштвеним мрежама.
Путем друштвених мрежа подстичу се, а потом заказују туче и обрачуни са великим последицама. Педофили се представљају као вршњаци и разним манипулацијама маме малолетне жртве.
Додатни проблем представља новонастала ситуација са пандемијом корона вируса, током које је коришћење друштвених мрежа вишеструко порасло. Апликације као што су ТикТок постале су уточиште деце и омладине, где се проводи највише времена.
- Проблем је пре свега у недовољној информисаности и непознавању тих мрежа самих родитеља и наставника. У сагледавању значаја проблема мора се подићи свест о потреби дигиталног учења, описмењивања и јачање капацитета за заштиту деце и младих од насиља на интернету, сматрају у УГ Едит Про и упозоравају:
- Све је већи број деце и младих на интернету. Већ након прве године великом броју деце, а то су још бебе, најомиљенија играчка је мобилни телефон, или миш од компјутера.
Већина шестогодишњака данас поседује профиле на друштвеним мрежама или апликације без знања родитеља. Истраживања показују да је 8-10 одсто деце и младих било изложено неприкладним садржајима на мрежи. То је и узрок повећаног вршљачког насиља, разних манипулација дечијом психом које остављају трајне последице. Како се свакодневно види, и сами животи деце и младих су тиме угрожени, те је информисање и едукација од суштинске важности.
Потребa развијања позитивног система вредности, доступности разоткривање тог друштвеног проблема је изузетно битно. Један од главних проблема безбедности са којим се сусрећу деца и млади на интернету представља питање контроле доступног садржаја.
-Посебно су угрожена деца, а према истраживању организације „Деца Европе“, чак 86 одсто најмлађих користи друштвене мреже свакодневно, без родитељског надзора, чиме је ризик од „сајбер“ насиља веома велики и представља свакодневну претњу. Најновији подаци указују на забрињавајућу чињеницу да се за само један минут појави чак 46 нових сајтова који имају за циљ да угрозе и узнемире друге, да их на разне начине изманипулишу, дискредитују и злоупотребе, посебно децу и младе, указују подаци Института за дигиталне комуникације.
Један од најважнијих задатака је грађење односа поверења на релацији деца - родитељи - школа. Такође, информисаност о СОС апликацијама за помоћ деци и омладини жртвама дигиталног насиља, путем којих им се пружа стручна помоћ и саветодавна решења, вид је указивања на примере добре праксе, којом се остварује комуникација са њима на адекватан и стручан начин. Утицај оваквих пројеката, као што га спроводи УГ Едит Про је од пресудног значаја у смислу информативног и едукативног карактера и начина на који се приказује ова проблематика. Једно дете је у нашој земљи страдало, више њих је повређено, ко зна колико малтретирано. Што пре се то схвати, брже ће се реаговати и из зла друштвених мрежа спасити много деце и младих. А, то је најважнији циљ.
Prijava
