У оквиру јавне расправе о сету закона из области унутрашњих послова, чланови радних група који су учествовали у изради нацрта на конференцији за новинаре више од два и по сата образлагали су предложена решења и одговарали на питања новинара.

Заменик секретара Министарства унутрашњих послова Милица Бонџић, образлажући нацрте закона, истакла је да су многе одредбе у закону погрешно интерпретиране, да је у питању Нацрт и да јавна расправа о предложеним решењима тек предстоји, те да је она продужена до 22. јануара.

Бонџић је образложила одредбе у Нацрту закона о унутрашњим пословима које су изазвале највише пажње јавности, међу којима је коришћење софтвера за обраду биометријских података и нагласила да ће он бити коришћен искључиво уз наредбу суда.

„Ово овлашћење је уређено тако да полицијски службеник може да, у сврху провере идентитета на начин и по поступку за примену посебних доказних радњи, користи резултат подударности биометријских карактеристика лика ради проналажења извршилаца кривичних дела за које се гони по службеној дужности, лица за које се основано сумња да припремају кривично дело тероризам и ради проналажења несталог лица за које се сумња да је жртва“, објаснила је Бонџић.

Коришћење подударности биометријских карактеристика полицијски службеник моћи ће да користи само на начин и по поступку за примену посебних доказних радњи, што значи да полицијски службеник када не може на други начин да изврши проверу идентитета, мора да се обрати јавном тужиоцу, који се потом обраћа судији за претходни поступак и тек када се добије наредба судије може се користити ово овлашћење“, истакла је заменик секретара.

Нагласила је да резултат те подударности биометријске обраде лица није коначна одлука полицијског службеника – „све да тај хипотетички биометријски софтвер који будемо користили у будућности покаже подударност 99,99 одсто полицијски службеник ће бити дужан да предузме друга овлашћења, мере и радње како би утврдио или оповргнуо резултат софтвера“.

Она је указала да је у току и израда процене утицаја намераваних радњи обраде на заштиту података о личности и истакла да ће се, уколико решења нацрта буду усвојена, створити правни основ за коришћење биометрије, али да то није једини услов за њено коришћење, већ ће бити неопходно да се за локације на којима се намерава коришћење биометрије, изради процена утицаја којом ће још једном морати да се образложи и докаже неопходност и сразмерност.

Када је реч о овлашћењу полиције да без одлуке суда уђе у стан и друге просторије, Бонџић је нагласила да полиција по Законику о кривичном поступку и данас има право да у изузетним случајевима, у складу са Уставом, улази без налога суда у стан и врши претрес без присуства сведока.

„Оно што је изазвало забуну у јавности је што је Нацртом закона о унутрашњим пословима једна од основа из Законика о кривичном поступку, који се односи на отклањање непосредне опасности по људе и имовину прецизиран. Наиме, прецизирано је да се под тим подразумева и постојање основа сумње да се припрема, врши или је извршено кривично дело“, казала је Бонџић и истакла да је намера била да се тим прецизирањем да основ који је недостајао полицијским службеницима да реагују, пре свега када је у питању поступање у случају кривичних дела насиље у породици.

Бонџић је, у погледу дела Нацрта који се односи на идентитет полицијских службеника, истакла да ће полицајци у складу са решењима предвиђеним Нацртом и даље имати плочице са презименом на униформи и нагласила да ће поред тога, на препоруку Заштитника грађана, на заштитној опреми имати видљиву ознаку по којој ће бити идентификовани.

Говорећи о овлашћењима министра прописаним Нацртом, Бонџић је објаснила да то посебно овлашћење министра постоји у Закону у полицији и да је реч о праву министра да захтева посебне извештаје везане за рад полиције и других организационих јединица у циљу издавања општих инструкција и упутстава о раду и нагласила да се то никако не односи на поступање полиције у појединачним предметима, већ о аналитичким и статистичким извештајима.

„Полиција је у саставу Министарства унутрашњих послова, које је орган државне управе у саставу Владе. Министар унутрашњих послова, као руководилац органа, има право и дужност да учествује у обликовању политике Владе, да прати извршавање прописа и других аката и налаже мере“, казала је Бонџић.

Као пример Бонџић је навела Закон о спречавању насиља у породици и процену да ли је он испунио свој циљ, те да је да би се то утврдило потребно да се министар извести о резултатима примене закона да би се из њега произвео закључак да ли је потребно мењати закон.

„За разлику од Закона о полицији из 2005. и 2016. године, први пут је у овај члан унета одредба да се захтевањем и достављањем извештаја и издавањем обавезних инструкција и стручних упутстава не сме утицати на оперативну независност полиције“, нагласила је Бонџић.

Осврнувши се на одредбу којом се прецизира ко може да користи назив полиција, Бонџић је прецизирала да Нацрт предвиђа да појам полиција у свом називу или називу организационих јединица може да користи Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране, средња школа и високошколска установа образована за потребе полицијског образовања, синдикати који у складу са законом делују у Министарству, док сви други субјекти могу да користе овај појам уз одобрење директора полиције, уз сагласност министра унутрашњих послова.

Објаснила је да се под другим субјектима подразумевају спортска удружења, удружења пензионера и сличне организације и да оне уколико желе да користе појам полиција у свом називу морају имати одобрење, како би се избегле било какве врсте довођења грађана у заблуду.