Prodaja pšenica ide sporo, jer se zemljoradnici nadaju da će uskoro vredeti i više od 23 dinara za kilogram.
Kombajni rade još samo u brdskim predelima, u žitorodnim rejonima pšenica je već u silosima ili kod proizvođača.

Inače, zasejane površine godinama se smanjuju, a samim tim i proizvodnja žita. Pre dvadesetak godina pšenica je zauzimala 775.000 hektara, prosečan prinos bio je 4,5 tona po hektaru, ukupno 3,5 miliona tona.
Pre 12 godina posejano je 650.000 hektara uz prinos ispod tri tone po hektaru. Danas sejemo na manjoj površini, ali je prinos nešto veći.

Sa cenom od 23 dinara za kilogram koliko daje Direkcija za robne rezerve i proizvodnjom od četiri tone po hektaru, ratari računaju da bi moglo da im ostane oko 300 evra po hektaru.
Ima poljoprivrednika koji okreću leđa pšenici, ulažu u unosniju proizvodnju. Da bi privukli zemljoradnike da povećaju proizvodnju pšenice, najpogodnije za hlebno brašno, potrebno je da je prerađivači plaćaju po kvalitetu kao što se godinama radi u mnogim zemljama.

Stručnjaci procenjuju da će cena podstaći ratare da na jesen, pšenicom zaseju bar 600.000 hektara, 100.000 hektara više nego lane, što bi bilo dovoljno za domaće potrebe, ali i povećanje izvoza.
Milan Prostran iz Privredne komore Srbije kaže da je tražnja za pšenicom na svetskoj pijaci sve veća i da je ta kultura ekonomski sve isplativija za naše proizvođače.
Prema podacima Žitovojvodine u svetu raste vrednost pšenici. Ovih dana na berzi u Budimpešti prodaje se za 230 evra po toni, u Čikagu tona vredi 300 dolara.