Tropske vrućine tokom juna,  koje su trajale do pre samo dva- tri dana, definitivno su već odnele više od trećine prinosa kukuruza, repe, soje i suncokreta.

Usevi se definitivno suše pa više, kako ocenjuju poljoprivredni proizvođači, ni kiše ne mogu da pomognu da se popravi rod  koji je, jednom rečju, desetkovan.
U kukuruzištima gotovo neće imati šta da se obere, posebno kod kasnijih sorti, jer se, kako na primer ističe Josip Gobor, direktor Zemljoradničke zadruge u Svilojevu,  tu klip nije ni zametnuo.  Zametaka ima na raijim sortama, ali nema kiša da bi se zrno nalilo, tako da je kukuruz u totalno kritičnom stanju. Šta će se, konkretno, ubrati sa 6o hektara posejnih kukuruzom na njivama koje obrađuje ekonomija ove svilojevačke zadruge, nemoguće je prognozirati, ali će suša pre vremena obrati bar 50 posto prinosa.

Ni sa sojom stanje nije ništa bolje Donje etaže uopšte nemaju mahuna, srednje vrlo malo, a gornje je sunce prosto spržilo Kako sada stvari stoje , proizvođači soje neće moći da pokriju ni troškove kombajniranja, zbog loših prinosa koji se očekuju. Suša je jednostavno zaustavila razvoj plodova.

Kad se već spominje ova uljarica, onda podsećamo, da je soja, u ataru apatinske opštine posejana na ukupno 2.939 hektara. Inače, u svolojevačkoj zemljoradničkoj zadruzi, posejali su, odmah nakon žetve pšenice, postrno 30 hektara soje, a ona je juče zalivena i po treći put.

Suša je, napominjemo, desetkovala i budući rod šećerne repe. Slatki koren ostao je praktično bez lista, odnosno on je toliko podgoreo da se iz njiva gde je on posejan, i ne vidi. Prepoznaju se u repištima samo krupniji korovi koji se nisu stigli na vreme eliminisati. Padne li kiša, može se desiti da ova kultura krene u retrovegetaciju. Trošenjem zaliha šećera iz korena, obrazovalo bi se novo lišće što bi još više dovelo do gubitaka u digestiji odnosno prinosu korena. On  sada, pod sušnom zemljom i bez vlage, pati. Dakle, sve je izvesnije da će i prinos šećerne repe opasti- i sa sušom i sa eventualnom kišom