Hleb iz industrijskih pekara u Srbiji trebalo bi da poskupi za 30 do 40 odsto, jer su toliko skočile cene brašna i povećani drugi troškovi proizvodnje, izjavio je danas medijima direktor "Žitovojvodine" Sima Matić.

"Ako je prošlog leta kilogram pšenice bio 18 dinara, a sada je 26 dinara i ako je cena brašna 36 do 40 dinar za kilogram, onda bi i hleb morao uskoro da poskupi", rekao je Matić, napominjući da nema gotovo nijednog prehrambenog artikla kojem cena nije korigovana.

On je, međutim, podsetio da je oko 70 odsto domaćih pekara u rukama zanatlija, što znači da te male pekare snabdevaju najveći deo naših potrošača hlebom.
"Niko ne zna tačno kolika je njihova akumulacija i koliko bi prema tome zanatske pekare mogle da povećaju cenu svom osnovnom proizvodu", istakao je Matić i napomenuo da je u zanatskom mlinarstvu i pekarstvu u Srbiji najviše takozvane sive ekonomije, čime bi država ozbiljno trebalo da se pozabavi.

Trebalo bi da se nađe trajno rešenje za socijalno najugroženije stanovništvo, kako bi i ubuduće mogli da kupuju jeftin hleb, dodao je direktor "Žitovojvodine", udruženja koje okuplja industrijske mlinove i pekare iz čitave Srbije.
Matić je ocenio da bi uvođenje socijalnih kartica moglo da reši deo tog problema i istovremeno naglasio da bi bilo veoma loše ukoliko bi se pšenica i jeftin hleb koristili kao stočna hrana zbog sada skupog kukuruza.
On se protivi zabrani izvoza pšenice, jer bi to bila loša poruka pre svega našim tradicionalnim kupcima u regionu, dodajući da država mora da ostvari kontrolu bilansa pšenice i drugih žitarica, kako bismo obezbedili stabilnost u snabdevanju domaćeg tržišta.

Hleb "sava" ne bi trebalo da poskupi više od pet dinara, a maksimalna cena ne bi smela da pređe 50 dinara za veknu od pola kilograma, ocenio je danas ekspert u Privrednoj komori Srbije (PKS) Vojislav Stanković.
Država treba da spreči svako veće poskupljenje koje će negativno uticati na potrošače i njihov standard jer je hleb osnovna životna namirnica..., kazao je on. Kako je Stanković objasnio, država bi mogla da interveniše preko Robnih rezervi koje raspolažu zalihama pšenice nešto većim od 120.000 tona, i na taj način ne dozvoli veće poskupljenje hleba.