AKTUELNOSTI
APATINSKA PIVARA ORGANIZACIJOM BAZARA RECIKLAŽE PODSETILA NA VAŽNOST RECIKLIRANJA

APATINSKA PIVARA ORGANIZACIJOM BAZARA RECIKLAŽE PODSETILA NA VAŽNOST RECI...

MUP i Apatinska pivara nastavljaju sa obukom mladih vozača u NAVAK-u

MUP i Apatinska pivara nastavljaju sa obukom mladih vozača u NAVAK-u...

APEL POLICIJE DA SE GRAĐANI U TOKU PREDSTOJEĆIH PRAZNIKA SUZDRŽE OD BACANJA PETARDI

APEL POLICIJE DA SE GRAĐANI U TOKU PREDSTOJEĆIH PRAZNIKA SUZDRŽE OD BACA...

VOJVOĐANSKA 'COMNET' MREŽA PROŠIRENA I UZ PRISUSTVO NOVIH ČLANICA PRERASLA U UDRUŽENJE ELEKTRONSKIH MEDIJA 'COMNET'

VOJVOĐANSKA 'COMNET' MREŽA PROŠIRENA I UZ PRISUSTVO NOVIH ČLANICA PRERA...

VREME DANAS U APATINU

«  jun 2019  »
pusčpsn
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930

KURSNA LISTA

DRUŠTVENE MREŽE

Datum kreiranja 15 oktobar 2012

Nagrade stručnog žirija: 

„Grand Prix“ Zlatna Nika: Goran Tomašević, Reuters news, za seriju fotografija „Sirija“

Nagrada za životno delo 17. Interfera je dodeljena Manojlu Manji Vukotiću, direktoru i uredniku „Večernjih novosti“

Godišnja nagrada dodeljena je Jasmini Nikitović-Stojičić  za izuzetan doprinos televizijskoj reportaži

Godišnja nagrada 17. Interfera za serijal reportaža u emisiji  „Crna hronika“: Mladen Mijatović, reporter Televizije Pink

TELEVIZIJSKA REPORTAŽA:

1. Prva nagrada i „Zlatna Nika“: Bojana Ranković, Prva televizije „Makrena“.

2. Drugu nagradu dele autori: Jelena Nikić „Barikade“, TV Most  i Anberin Paše „Udata sam za Srbina“, Indija.

3.Treću nagradu dele autori Dragica Pavlov-Krstić „Kroćenje kamena“ - TV Pirot, i Oliver Branković i Panče Velkova „Očuvanje svete kulturne baštine“ iz Makedonije.

Plakete Interfera za tv reportažu dobili su:

-Jelena Božović za „Diploma za život“, RTS Užice

-Perica Đaković, „Sveti Sava i Boka Kotorska“ iz Crne Gore

-Rozbeh Kafi, „Gorka šala“  iz Irana

-Dositej Tomašević, „Bokser“ Akademije umetnosti, Beograd

Plaketa za godišnju produkciju tv reportaža dodeljena je Prvoj TV

 

NOVINSKA REPORTAŽA:

1. Prva nagrada i „Zlatna Nika“: Mihailo Medenica, „Geografija zla: mesto gde samo kamen ne vene“, Press

2. Drugu nagradudele Dušan Telesković, „Azilanti i ilegalni migranti“,  „Politika“ i Zoran Šaponjić„ Zađe sunce u krvavu zastavu“ „Kurir“

3. Treća nagrada: Mirko Rudić, “Prvi put u Sarajevu: nemoj šta zamjerit“, „Vreme“

Plakete Interfera  za novinsku reportažu dodeljene su:

-Mariji Obrenović, „Život je sve što te snađe“, Kragujevačke novine

-Boris Vuković, „Put u pakao“, NiN

 

RADIO REPORTAŽA

1. Prva nagrada i Zlatna Nika:  Tomislav Santrač,  „Medalja“ Radio Beograd, Niš.

2. Druga nagrada: Gorana Minića,  „Koga voli Milan“, Brusa.

3.Treća nagrada: Dragan Pajić,  „3D – tri dimenzije“, Radio- televizije Republika Srpska

Plaketa za godišnju produkciju radijskih reportaža Radio Beograd

FOTO REPORTAŽA

1. Prva nagrada i Zlatna Nika : Jaroslav Pap, „Jutro, šuma, rika“, Tanjug

2. Drugu nagradu dele:  Žan Tomas Marteli iz Francuske i Hanui Čoi iz Koreje

3.Treća nagrada: Darko Dozet, „ Život na  salašu“,  Večernje novosti

Plaketa Interfera za foto reportažu:

- Ivan Radulović, „Nemiri na severu Kosmeta“ Kosovska Mitrovica, Večernje novosti

 

KOMERCIJALNA REPORTAŽA

1.Prva nagrada i Zlatna Nika: Veran Matić, “Bitka za bebe”, Televizija B 92

2. Druga nagrada: Vesna Nešović i“Beo sat” iz Beograda

3.Treća nagrada: Filip Vijoglavin, Unicef , Gabon

Stručni žiri:

- Branislava Džunov, predsednica žirija, tv kritičar i prošlogodišnji dobitnih nagrade Interfera za životno delo

- Pero Zubac, pesnik, novinar i publicista

- Tamara Popov, televizijski reditelj i selektor ovogodišnjeg Interfera

- Nino Kusturica, akademski slikar i direktor Kulturnog centra Apatin.

- Dragan Jerković, osnivač Interfera, novinar  i publicista

 

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA:

Gran Pri  17. Interfera dodeljena je fotoreporteru  Rojtersa Goranu Tomaševiću za forografije u Siriji. To su izuzetna, neponovljiva svedočanstva o jednom ratu o kojem svakodnevno dobijamo dramatične izveštaje i čiji se kraj teško nazire. Slike sa ratišta Gorana Tomaševića obišle su svet. Izlažući se ličnoj opasnosti, on je zabeležio prizore koji se ne zaboravljaju i koji potresaju svakog gledaoca i čitaoca. Njegovo izoštreno oko nepogrešivo hvata scene koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Za svaku pohvalu je njegov visoki profesionalizam. Poželimo mu sreću jer on je još uvek na svom profesionalnom, ratnom zadatku.

Goran Tomašević (41) godinama je bio fotoreporter lista „Politika” da bi sredinom devedesetih godina prošlog veka nastavio karijeru u agenciji Rojters. U medijskim krugovima je pre svega poznat po slikama iz kriznih područja, kakva je i ona na kojoj Iračani posle ulaska Amerikanaca u Bagdad ruše spomenik Sadamu Huseinu. Njegova gotografija eksplozije u Bengaziju gde su se vodile žestoke borbe između libijskih pobunjenika i snaga Muamera Gadafija, objavljena je na naslovnim stranama 107 listova u svetu. Jednom prilikom je rekao: “Kada je gusto, ne vredi bežati. Kao prvo, povlačenje nije garancija spasa, a kao drugo, dok bežim, ne mogu da slikam”…

Obrazloženje za nagradu za životno delo u novinarstvu Manojlu Manji Vukotiću:

Rođen je 21. novembra 1938. godine u Cetinju. Studirao svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu.Novinarstvom počeo da se bavi u beogradskom "Studentu", a profesionalnu karijeru započeo 1963. godine u "Beogradskoj nedelji". Prvi čovek "Novosti" ima bogatu novinarsku karijeru. Izrastao u "Večernjim Novostima" kao novinar, urednik, dopisnik iz inostranstva (iz Rima 1983. -1987.) u poslednjoj deceniji i po radio je i pokretao nezavisne medije: prvo kao glavni urednik "Borbe" (1989. - 1993.), koje su u tom periodu bile prve i najjače opozicione novine bivše Jugoslavije, potom jedan od osnivača i glavni urednik "Blica" (1996.), a dve godine kasnije u istom svojstvu i "Glasa javnosti". Oktobra 2000. vratio se u svoju matičnu kuću.Kompanija "Novosti" razvila se, u poslednje vreme, u modernu, tehnološki savremenu, racionalno organizovanu, finansijski samostalnu i veoma moćnu medijsku kuću. Stub oko koga se sve gradi su dnevne novine "Večernje Novosti", koje su najtiražnije dnevne novine u Srbiji a i na prostoru bivše Jugoslavije.  Uz njih je i 13 drugih novina, od kojih dve dnevne, "Sport" i "Novosti" za Evropu, dok su ostale revije različitog profila (za ženu, prirodu, zdravlje,  enigmu i slično). U sastavu Kompanije je i radio stanica "Novosti", kao i veoma moderna rotacija. Dobitnik više novinarskih nagrada, među njima i nagrada Saveza novinara SCG za životno delo i "Dimitrije Davidović" za uređivanje UNS. Objavio pet knjiga.

Obrazloženje za  godišnju nagradu  Jasmini Nikitović-Stojičić za izuzetan doprinos televizijskom novinarstvu:

Dugogodišnji novinar i reporter Jasmina Nikitović-Stojičić počela je karijeru u informativnom programu Radio-televizije Srbije. Bila je urednik u redakciji Beogradske hronike, zatim šef dopisničke službe RTS, da bi se pre  12 godina latila vođenja i uređivanja „Znanja imanja“, emisije koja postoji već 40 godina  i koja se , posle TV Dnevnika, smatra najstarijom emisijom na Javnom servisu. Kako je autorka jednom prilikom rekla, „Znanje imanje“ povezuje staro i novo doba televizije . Moglo bi se slobodno  tvrditi kako nema sela u kojem nije bila, nema teme iz oblasti poljoprivrede o kojoj nije govorila ili snimila prilog. Sve njene emisije su beskrajna hronika o našem selu, kako se menja, nestaje i rađa, pokušavajući  da uhvati korak sa modernim tehnologijama. Jasmina Nikitović- Stojičić neguje osoben rediteljski stil, ona se ne udvara seljaku, ona s njim razgovara na ravnoj nozi. U njenim reportažama nema agresije, ali ima  istine  i opomene. Zbog toga uživa nepodeljenu popularnost, a „Znanje imanje“ opstaje kao respektabilna emisija. Za doprinos profesionalizmu i za visoke lične standarde u poslu, Jasmini Nikitović-Stojičić je dodeljuje specijalna godišnja nagrada, kojom, istovremeno, Interfer obeležava i jubilej „Znanja imanja“.

Obrazloženje za  nagradu Mladenu Mijatoviću, reporteru Televizije Pink, za novinarski žanr:

Mladen Mijatović je prve novinarske korake napravio na Studiju B kao gradski reporter. Neposredan, direktan, pronicljiv, vrlo brzo je osvojio  televizijski auditorijum koji je počeo da ga prepoznaje, jer je njegova pojava na malom ekranu bila znak za nešto posebno, vanredno i ekskluzivno. Spontano i vro brzo specijalizovao se  za takozvanu crnu hroniku, za teme iz oblasti kriminala.

Interfer dodeljuje specijalnu nagradu Mladenu Mijatoviću, sada novinaru TV Pink za uspešno bavljenje specifičnim novinarskim žanrom, teškom i delikatnom reprterskom formom gde treba biti spreman za akciju u svako doba dana ili noći, kada treba računati na najneverovatnije okolnosti i obrte. On izveštava o tamnim stranama velegrada,  o nasilju, saobraćajnim nesrećama i svim oblicima kriminala. Njegovo angažovanje se graniči sa podvigom, ali on ne posustaje, čak i onda  kada mu prete ili se nalazi u životnoj opasnosti.  Ako u srpskom novinarstvu postoji ekskluziva onda je njeno ime - Mladen Mijatović.

Prva nagradai „Zlatna Nika“ dodeljena je TV reportaži „Makrena“ autora BojaneRanković sa Prve televizije. „Makrena“ je posveta svim majkama čiji su sinovi nestali ili poginuli u svim ratovima vođenim na ovim prostorima. Po formi je eksperimentalna: na krajnje neobičan način je igrana struktura povezana sa dokumentarnoj građom, a opora istorijska anegdota o majci Makreni koja, ne našavši sina, vunene čarape poklanja kralju Petru u Prvom svetskom ratu, dobija novo simboličko značenje, na času istorije u jednoj osnovnoj školi.

Žiri je odlučio da se ove godine specijalna plaketa „boginja pobede i trijumfa Zlatna Nika“ za najbolju produkciju tv reportaža dodeli emisiji EKSPLOZIV TV PRVE

 

Prva nagrada je dodeljena Mihailu Medenici za obimnu dvodelnu reportažu „Geografija zla: mesto gde samo kamen ne vene“. Njegova poruka je: ne sme da se zaboravi. Potresan zapis o koncentracionom logoru Aušvic. Koliko god vremena prošlo, čovek ostaje nem u suočavanju sa tragovima zlodela. Kao retko ko, ima snage da opiše stopu po stopu onog što je video i kao novinar doživeo u logoru smrti, u, kako je napisao, „nacističkom diznilendu“ Reportaža dostojna vrsnog novinarskog pera, uzvišena u opomenama i emocijama koje budi kod čitaoca.

 

Prva nagradaje pripala reportaži „Medalja“ autora Tomislava Santrača, iz Radio Beograda. Govori o tužnoj sudbini, najpre dečaka, pa posle mladića koji je 20 godina  čuvao i čekao trenutak da jednu ukradenu i zagubljenu olimpijsku medalju , koja se sticajem okolnosti našla kod njega, konačno preda pravom vlasniku. Emisija je obojena toplim iskazom i iskrenim emocijama koje postiču ljude na plemenita i poštena dela.

 

Radio Beograd je i dobitnik priznanja za ukupnu festivalsku selekciju. Posebno su izdvojene emisije„ Slađan i Dušica“ Ljubice Ćetković, Radio Beograda 2 i  „Šanko si Bonka zalibi“  Mirjane Nikić i Elizabete Arsenović, Prvi program Radio Beograda.

Prva nagradaje dodeljena Jaroslavu Papu iz Tanjuga za seriju fotografija „Jutro, šuma, rika“. Papove fotografije su kontrapunkt uzburkanom svetu, osvajaju mirnoćom i lepotom prirode koju često ne primećujemo i zanemarujemo.

Prva nagradau kategoriji komercijalnih reportaža i akcija prva je dodeljena Televiziji B 92 za akciju “Bitka za bebe”. Sve je počelo od  informacije objavljene na Televiziji B 92 da su inkubatori u porodilištima u Srbiji stari i do 40 godina , a da od dvadeset beba dnevno rođenih bar dve zahtevaju veštačko održavanje. Vest je bila pozov da se nešto učini. Fond B92 pokrenuo je veliku humanitarnu akciju pod nazivom „Bitka za bebe“. Cilj akcije je prikupljanje sredstava za kupovinu stotinu novih inkubatora za zbrinjavanje nasih najmladjih i najugrozenijih sugradjana. 

Misija je bila da se prikupi 100 inkubatora za porodilišta, što je ispunjeno za manje od godinu dana. Bitka za bebe proširila se i na region, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, a Fond B92 sa starim i novim borcima krenuo je u novu bitku- za porodilišta.

 
Datum kreiranja 12 oktobar 2012

U Apatinu se od 12. - 15. oktobra održava 17. INTERFER 2012. Internacionalni festival reportaže.
To je jedinstven medijski festival u svetu koji neguje reportažu kao vrhunski novinarski žanr.
Ove godine pristiglo je oko 280 radova u svih 5 takmičarskih kategorija: televizijska, novinska, radio, foto i komercijalna reportaža. Pored reportera iz Srbije učestvuju novinari iz regiona i Evrope: Velike Britanije, Francuske, Rusije, Austrije, Bugarske, Rumunije, Crne Gore, BiH, Makedonije, i vanevropskih zemalja, (Koreje, Indije, Irana, Šri Lanke, Gabona...)

- Svečana dodela nagrada najboljim reporterima održaće se u nedelju, 14. oktobra u Apatinu.
- U subotu je svečano otvaranje 17. INTERFERA 2012. u Banji Junaković.
- U okviru INTERFERA je toga dana otvaranje izložbe najboljih fotografija festivala, koje je selektor ocenio kao vanserijske i sigurno će svojom ekskluzivnošću privući pažnju najšire publike.
- Takodje sledi i otvaranje velike izložbe slika čuvenog vojvođanskog slikara Save Stojkova.
- Reporteri - gosti INTERFER-a sa gradonačelnikom Apatina dr Živoradom Smiljanićem će specijalnim turističkim brodom obići deo jedinstvenog prirodnog rezervata Gornje Podunavlje i družiti se uz čuveni "Apatinski fiš paprikaš".
- Umesto "crvenog tepiha" atraktivne mažoretkinje će dočekati goste i učesnike svečane dodele najviših priznanja ovogodišnjeg Interfera. Program je u nedelju u 12 časova u Velikoj sali Kulturnog centra u Apatinu.
- Nakon toga je koktel za pobednike i goste INTERFER-a.

I ove godine dodeliće se:

- Grand prix, statua i plaketa „Zlatna NIKA“, boginja pobede i trijumfa
- Zlatne, srebrne i bronzane NIKE u svim kategorijama, kao i
- Zlatna NIKA- nagrada za životno delo i godišnja nagrada za doprinos reportaži.

Selektor festivala je televizijski reditelj Tamara Popov, a predsednik žirija Branislava Džunov. Organizator festivala je Televizija Apatin, a pokrovitelji su Vlada AP Vojvodine, Opština Apatin, Udruženje novinara Srbije UNS, Nezavisno udruženje novinara Srbije NUNS, Dzimi Comerc Prigrevica, MZ Apatin, MZ Sonta, MZ Prigrevica, RKP – Sombor, Apatinska Pivara, JKP NAŠ DOM Apatin i Mondex Sonta.

 
Datum kreiranja 09 oktobar 2012

Na sednici utvrđen predlog odluke o rebalansu opštinskog budžeta za ovu godinu:
U obrazloženju se navodi da su u periodu januar-avgust ove godine ostvareni ukupni prihodi u iznosu 638.679.000 dinara, ili 82,6 odsto godišnjeg plana.

Opširnije...
 
Datum kreiranja 02 oktobar 2012

Pred kraj prošle nedelje delegacija opštine Apatin, na čelu sa dr. Živoradom Smiljanićem, posetila je opštinu Doboj u Republici Srpskoj. U vrlo srdačnoj atmosferi, sa gradonačelnikom Doboja, Obrenom Petrovićem i njegovim saradnicima tom su prilikom vođeni razgovori o brojnim oblastima koje bi mogle biti predmet saradnje dveju lokalnih zajednica.

Opširnije...
 
Datum kreiranja 02 oktobar 2012

Ako se  za bilo koju manifestaciju kaže da ima dugu tradiciju, to podrazumeva da se godinama istrajava da se nešto otrgne od zaborava. Sonćanski “Grožđebal” po tome  je jedinstven-već je u dubokoj starosti jer je iza “leđa“ prebačena  81. godina!

Opširnije...
 
Datum kreiranja 02 oktobar 2012

Svečanim otvaranjem u Banji Junaković je počeo kup evropskih pobednika kupova u kuglanju. Do subote će se na osam staza, najmodernije kuglane u Srbiji, nadmetati 25 ekipa iz 15 evropskih država, a Srbiju predstavljaju „Jedinstvo“ iz Novog Bečaja u ženskoj i „Senta“ u muškoj konkurenciji.

Opširnije...
 
Datum kreiranja 27 septembar 2012

Otvoren je Sajam turizma u Novom Sadu - apatinsku opštinu predstavlja Banja Junaković i TOA i prvi put apatinska Marina. Međunarodni sajmovi "Lorist" i Sajam turizma ove godine obeležavaju jubilej – 45. godina postojanja.

Opširnije...
 
Datum kreiranja 25 septembar 2012

U okviru DILS projekta nabavljeno je 30 školskih kompleta za romske osnovce, a poklon pakete je uručio dr Živorad Smiljanić, predsednik apatinske opštine.

Opširnije...
 
Datum kreiranja 25 septembar 2012

Skupština Srbije usvojila je danas rebalans budžeta za ovu godinu, kojim je predviđen deficit od 203,6 milijardi dinara, ili 6,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.Od 187 poslanika koliko je bilo u sali u trenutku glasanja, za rebalans budžeta je glasalo 135 poslanika, protiv je bilo 36, a 16 nije glasalo.

Opširnije...
 
Datum kreiranja 21 septembar 2012

Danas je održana 3. sednica Skupštine opštine Apatin. U izuzetno mirnoj i tolerantnoj atmosferi, odbornici su za svega sat i po vremena usvojili 17 tačaka dnevnog reda.

U prvom planu i ovom prilikom su bile finansije, pa je tako usvojena I odluka, odnosno odluka izveštaj o izvršenju opštinskog budžeta za period januar-jun ove godine. U izveštaju, koji je podnela Sonja Tepavac, rukovodilac Odeljenja za privredu i finansije je navedeno da su u ovom periodu ostvareni ukupni prihodi i primanja u iznosu 512.370.901 dinar, što predstavlja 61 odsto u odnosu na plan:Ukupni rashodi i izdaci budžeta u periodu januar-jun iznose 510.114.685 dinara, ili 61,6 odsto od planiranog iznosa. U njihovoj strukturi najveći procenat učešća, sa 33,17 odsto imaju rashodi iz kojih se sredstva izdvajaju za održavanje puteva i komunalnu izgradnju, posredstvom Direkcije za izgradnju.

Iako se proteklih dana u javnosti polemisalo o opravdanosti odluke o brisanju zaštite sa Spomenika prirode grupe hrastova lužnjaka kod “Jelenskog ostrva”, kao i hrasta lužnjaka u šumi Kurjačica, ni vlast ni opozicija na današnjoj sednici nisu imali komentar prilikom usvajanja ove odluke, koju je obrazložio Nikola Marčeta, načelnik komunalne inspekcije:Odbornici su usvojili i predlog Odluke o izmenama i dopunama Odluke o stipendiranju studenata. Prema ovoj odluci studenti ostvaruju pravo na opštinsku stipendiju, pod uslovom da redovno upisuju sledeću školsku godinu. Odluka je dopunjena stavom, kojim se uređuje obaveza da su studenti, koji su ostvarili pravo na stipendiranje, dužni da najkasnije do 15. novembra dostave dokaz o upisanoj narednoj školskoj godini, jer u suprotnom gube pravo na stipendiranje.

Bez polemičnih tonova usvojen je i predlog Odluke po kojoj će svoje funkcije profesionalno obavljati predsednik apatinske opštine i njegov zamenik, zatim potpredsednik Skupštine i sekretar SO Apatin, dok će predsednik Skupštine svoju funkciju obavljati volonterski do momenta isteka, ili prestanka mandata.
Umesto Željka Vučetića i Miloša Đerića sa izborne liste liste dr Živorad Smiljanić-SPS-PUPS, koji su podneli ostavke na odborničke mandate, verifikovani su mandati Veri Milentijević i Stevanu Papu, koji su dali svečanu izjavu.
Odbornici su dali saglasnosti na novi cenovnik mesečnih karata za đake i radnike koji koriste usluge “Apatintransa”. Cene su povećane za 10 odsto, što je obrazloženo, povećanjem cena goriva i ostalih činilaca koji utiču na troškove poslovanja.
Na sednici je usvojen izveštaj o radu, kao i godišnji plan rada Predškolske ustanove “Pčelica”, kao i izmene i dopune odluke o organizaciji i sistematizaciji poslova u Javnom preduzeću Direkcija za izgradnju.

 
Datum kreiranja 21 septembar 2012

Sinoć u Skupštini Srbije,prilikom devetog vanrednog zasedanja , u okviru diskusije o buđžetu i budućim investicijama Vlade Srbije, govorilo se i o opštini Apatin. Ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Verica Kalanović je izjavila sledeće:

Zbog toga što se ovde plasira teza da ja, koja sam aktuelni ministar u Vladi Republike Srbije i nadležna za lokalne samouprave i regionalni razvoj, ne ulažem dovoljno u AP Vojvodinu, jer to nisam radila ni kao ministar za NIP. Na tu stvar moram da reagujem U prvoj godini mandata 2008. godine zatekla sam budžet NIP-a i devet milijardi dinara, u mom mandatu je prebačeno iz NIP-a budžetu AP Vojvodine. Od ukupno 18,7 milijardi dinara, koje su te godine potrošene iz budžeta NIP-a, devet milijardi i 700 miliona za infrastrukturne projekte u nečemu što su zvali ostatak Srbije, Beograd i centralna Srbija, a devet milijardi za Vojvodinu. Sledeće 2009. godine iz budžeta NIP-a finansirano je prvih 20 kilometara auto-puta kroz Vojvodinu i zaista ne želim da slušam više ovde da je najviše novca uloženo u Trstenik iz koga jesam, ili iz Loznice iz koje nisam i u koju je uloženo u razvoj infrastrukture, ali nikako ne najviše, rekla je Kalanović.

U diskusiju se potom uključio narodni poslanik Siniša Lazić, koji je kazao:

U vreme kada je Verica kalanović bila ministar NIP odobreno je 1,8% budžeta za celu teritoriju APV. Od tih 1,8% je odobreno 85 miliona za finansiranje izgradnje puta između Bačko Monoštora i Kupusine, partnerstvo sa lokalnom samoupravom. Lokalna samouprava je 50% svojih sredstava realizovala, a 50% sredstava koja su sredstva NIP do dana današnjeg nisu prebačena. Ovih dana je godinu dana od toga. Znači to je istina. Nadam se da ćemo uspeti da do kraja završimo ovu realizaciju projekta, jer to omogućava da Apatin izađe na mađarsku granicu jednim mnogo kraćim putem. Taj put je kroz rezervat gornjeg Podunavlja. Taj put kroz gornje Vrlo je interesantna lokacija i mislim da je to u interesu svih nas. Tako da u pravcu toga vas molim da zaista ispoštujete to što ste pre godinu dana obećali, da to završite i da na takav način pomognete lokalnoj samoupravi i ta sredstva od 1,8% neće biti sredstva koja će ugroziti budžet Republike Srbije, i siguran sam da ćemo višestruke koristi imati od toga – rekao je poslanik Lazić.

 
Datum kreiranja 15 septembar 2012

Vlada Srbije usvojila je 16 novih Predloga zakona kojima će od 1. oktobra biti ukinute još 63 različite takse i naknade koje su opterećivale privredu i građane . Nove takse koje bi uskoro trebalo da budu ukinute su:

Opširnije...