Televizija Apatin

Novčanu socijalnu pomoć u Apatinu trenutno prima oko 837 porodica odnosno više od 1.600 osoba. Broj lica kojima je materijalna pomoć potrebna se iz godine u godinu povećava, kažu u Centru za socijalni rad u Apatinu. Međutim, apatinska opština za najugroženije stanovnike ove godine je izdvojila 35 miliona dinara.

- Socijalna novčana primanja prima približno isti broj porodica kao i prošle godine. Pošto više nema sezonskih poslova, do kraja godine ovaj broj biće daleko veći. Opština Apatin izdvaja solidna sredstva u iznosu od 35 miliona dinara koja su namenjena za socijalno ugrožene porodice i domaćinstva. Sredstva su namenjena za novčanu pomoć, pomoć školskoj deci, hranu, ogrev, upalta školarine za fakultet, kupovina lekova, medicinskih intervencija koje spadaju u zdravstvenu zaštitu, plaćanje komunalnih usluga i još mnogo toga. Na primer, u toku 2012. godine lokalna samouprava je pomogla da se najugroženijim porodicama pomogne tako što smo uplatili 582.000 dinara na ime troškova za utrošenu električnu energiju, kaže za TV Apatin Lenka Bojić, direktorka Centra za socijalni rad u Apatinu.

Pomoću opštinskog MOP-a (materijalno obezbeđenje porodice), Centar za socijalni rad pomaže deci bez roditeljskog staranja i porodicama koje su se našle u izuzetno teškom socijalnom stanju. Takođe se finasiraju volonteri koji se pripremaju za zanimanja za koja su završili školu, a neki od njih i ostanu na radnim mestima gde su volontirali.

Opširnije u 182. br. Novog Glasa komune

Predsednik opštine dr Živorad Smiljanić primio je učenike nagrađene na opštinskim, pokrajinskim i republičkim takmičenjima i uručio im knjige, a učenicima koji su nagrađeni iz oblasti sporta podelio je sportsku opremu.

Vest koja je šokirala kompletnu  javnost- da je u Beogradu, 23-godišnji vozač “Honde”, u alkoholisanom stanju naprosto “pokosio” petoricu radnika somborske firme “Signal” i to na radnom mestu, poput munje, u nedelju ujutro proširila se i Sontom.

Povodom proslave „24. oktobra“ Dana oslobođenja opštine Apatin  je održana Svečana sednica skupštine opštine Apatin  sa početkom u 11 sati u Velikoj sali Doma kulture.Predsednik opštine dr Živorad Smiljanić, u svom govoru je rekao da nas ovaj dan opominje da ne zaboravimo i uvek se setimo onih koji su sanjali o slobodi, a nisu je dočekali.

Sednica jepočelaintoniranjem himne „Bože pravde“ u izvođenju Gradskog hora „Jedinstvo“. Nakon govora dr Živorada Smiljanića, predsednika opštine Apatin dodeljene su Oktobarske nagrade najzaslužnijim pojedincima i institucijama naše opštine.

Ove godine nagrade je dobilo 19 pojedinaca i 6 institucija. Nagradu 24. oktobar  ove godine su poneli: OKK Apatinza doprinos razvoju košarkaškog sporta, FK PIK Prigrevica, za doprinos razvoja fudbalskog sporta, Ratomiru Bajagiću za doprinos razvoja seoskog turizma u Svilojevu, Ivanu Čoban za rezultate ostvarene u rukometnom sportu, Milanu Damjanoviću Štigli za rezultate ostvarene u fudbalu, Mirjani Čegar Lukić za rezultate ostvarene u atletici, Milošu Popoviću za rezultate ostvarene u odbojci, Miloradu Blanuši Micinu za rezultate postignute u likovnom stvaralaštvu i sportskom ribolovu, dr Radetu Rajiću autoru brojnih tekstova i knjiga o časti i moralu u vojsci, Balog Pal Cuki, rukovodiocu KUD-a Petefi Šandor u Kupusini, dr Jovanu Zoriću istaknutom ortopedu za rezultate u oblasti medicine, Jovani Pejović za postignute rezultate na studijama psihologije, Zori Dražić za rezultate u obrazovanju mlađeg uzrasta dece, Vladimiru Rajs za za postignute rezultate u naučno-istraživačkom radu u oblasti elektronike, Jovani Lavrnić za potignute rezultate na republičkom takmičenju iz biologije, Momčilu Vukosavu za postignute rezultate socijalno-ekonomskog programa radnika Opštine Apatin AD Hladnjači Apatin za postignute rezultate u privredi, DOO Bobar-Beška Beška za posebne rezultate u privredi, Socijalno-humanitarnoj organizaciji Tabita iz Novog Sada, za višegodišnje donatorske akcije pomoći deci Opštine Apatin, Milanu Obradoviću i Dejanu Šimunovu za učešće u akciji spašavanja ljudi i imovine, Područnoj spasilačkoj vatrogasnoj jedinici Apatin za učešća u akcijama spašavanja ljudi i imovine, Jakobu Pfajferu za doprinos razvoju međukonfesionalne saradnje i tolerancije, Franji Pap za ostvarene rezultate u ultramaratonu i Anđeli Grmuša za postignute rezultate u fitnesu.

Nakon dodele oktobarskih nagrada održan je kulturno-umetnički program u kome su učestvovali Zorica Belić, operski solista iz Novog Sada sa korepetitorom Ninom Aranđelović, Gradski hor „Jedinstvo“, profesori Nandor Kolesar i korepetiror Jelena Bogović iz Osnovne muzičke škole „Stevan Hristić“, solisti Nemanja Guzijan i Marjana Bosančić i dečiji ansambl Gradskog kulturno-umetničkog društva Dunav,  solistikinja KUD-a „Prigrevica“ Milica Tepavac i članovi Gradskog hora „Jedinstvo“.

Program obeležavanja Dana oslobođenja je počeo polaganjem venaca na Spomen obeležja ispred Doma kulture u Apatinu. Vence na spomenik  poginulih boraca NOR-a i Crvene Armije su položile delegacije Skupštine opštine Apatin, SUBNOR-a opštine Apatin, Vojske Srbije, Ambasade Ruske federacije, Republičkog i pokrajinskog odbora SUBNOR-a Srbije i AP Vojvodine  i delegacija sekcije boraca Šeste ličke proleterske divizije „Nikola Tesla“ iz Beograda. Na spomen ploču poginulih boraca 1941-45. godine venac je položila delegacija SUBNOR-a Apatin, a na spomen ploču poginulih boraca rata 1990-99. godine venac je položila delegacija Skupštine opštine Apatin. Vence na spomnen biste narodnih heroja  položile su delegacije mesnog udruženja SUBNOR-a Apatin i učenici i nastavnici OŠ „Žarko Zrenjanin“.

Na 4. sednici Skupštine opštine Apatin je usvojeno 14 tačaka dnevnog reda, među kojima je bio i rebalans opštinskog budžeta za ovu godinu: Odlukom o budžetu opštine Apatin za 2012. godinu planirani su ukupni budžetski prihodi i primanja u iznosu 799.778.000 dinara, koji su u prvom polugodištu ove godine povećani za dodatnih 27.514.000 dinara namenskih prihoda iz pokrajinskog budžeta.

Na samitu EU u Budimpešti dr Zivoradu Smiljanicu, predsedniku apatinske opštine urucena nagrada za uspesan nivo sprovodjenja mera inkluzije Roma Na ceremoniji prikazan dokumentarni film o Romima koji je realizovala TV Apatin. U Budimpešti je 10. do 12. oktobra 2012. godine održana MERI konferencija, svečana ceremonija dodele nagrada opštinama i gradovima iz Evropske unije i zemljama Zapadnog Balkana koje su uspešno sprovele i sprovode mere Inkluzije Roma. Za posebam doprinos inkluziji Roma u apatinskom Romskom naselju, koje je kompeltno infrastrukturno opremljeno, kao jedno od najuredjenijih naselja u Srbiji I šire, uručena je svečana nagrada predsedniku opštine Apatin, dr Živoradu Smiljaniću.

Nakon obraćanja dr Smiljanića prisutnim delegatima i diplomatama iz cele Evrope, prikazan je dokumentarni film o apatinskom romskom naselju pod nazivom “The unique Roman settlement” u trajanju od 12 minuta na kojem je vise meseci radila redakcija TV Apatin. Fim je dobio izuzetne pohvale I kritike jer je u njemu prikazano sve ono što je opština Apatin ulagala u ovo, po svemu, jedinstveno naselje. Opština Apatin je jedna od najuspešnijih opština u Republici Srbiji koja sprovodi već duži niz godina Inkluziju Roma a jedina nagrađena opština iz Republike Srbije.
Manifestacija je održana od strane Evropske komisije i Fondacije otvoreno društvo, pod pokroviteljstvom Lasla Andora, evropskog komesara za zapošljavanje, socijalna pitanja i uključivanje. Na konferenciji je učestvovalo više od 200 učesnika iz Evropske unije i Zapadnog Balkana.

Nagrade stručnog žirija: 

„Grand Prix“ Zlatna Nika: Goran Tomašević, Reuters news, za seriju fotografija „Sirija“

Nagrada za životno delo 17. Interfera je dodeljena Manojlu Manji Vukotiću, direktoru i uredniku „Večernjih novosti“

Godišnja nagrada dodeljena je Jasmini Nikitović-Stojičić  za izuzetan doprinos televizijskoj reportaži

Godišnja nagrada 17. Interfera za serijal reportaža u emisiji  „Crna hronika“: Mladen Mijatović, reporter Televizije Pink

TELEVIZIJSKA REPORTAŽA:

1. Prva nagrada i „Zlatna Nika“: Bojana Ranković, Prva televizije „Makrena“.

2. Drugu nagradu dele autori: Jelena Nikić „Barikade“, TV Most  i Anberin Paše „Udata sam za Srbina“, Indija.

3.Treću nagradu dele autori Dragica Pavlov-Krstić „Kroćenje kamena“ - TV Pirot, i Oliver Branković i Panče Velkova „Očuvanje svete kulturne baštine“ iz Makedonije.

Plakete Interfera za tv reportažu dobili su:

-Jelena Božović za „Diploma za život“, RTS Užice

-Perica Đaković, „Sveti Sava i Boka Kotorska“ iz Crne Gore

-Rozbeh Kafi, „Gorka šala“  iz Irana

-Dositej Tomašević, „Bokser“ Akademije umetnosti, Beograd

Plaketa za godišnju produkciju tv reportaža dodeljena je Prvoj TV

NOVINSKA REPORTAŽA:

1. Prva nagrada i „Zlatna Nika“: Mihailo Medenica, „Geografija zla: mesto gde samo kamen ne vene“, Press

2. Drugu nagradudele Dušan Telesković, „Azilanti i ilegalni migranti“,  „Politika“ i Zoran Šaponjić„ Zađe sunce u krvavu zastavu“ „Kurir“

3. Treća nagrada: Mirko Rudić, “Prvi put u Sarajevu: nemoj šta zamjerit“, „Vreme“

Plakete Interfera  za novinsku reportažu dodeljene su:

-Mariji Obrenović, „Život je sve što te snađe“, Kragujevačke novine

-Boris Vuković, „Put u pakao“, NiN

RADIO REPORTAŽA

1. Prva nagrada i Zlatna Nika:  Tomislav Santrač,  „Medalja“ Radio Beograd, Niš.

2. Druga nagrada: Gorana Minića,  „Koga voli Milan“, Brusa.

3.Treća nagrada: Dragan Pajić,  „3D – tri dimenzije“, Radio- televizije Republika Srpska

Plaketa za godišnju produkciju radijskih reportaža Radio Beograd

FOTO REPORTAŽA

1. Prva nagrada i Zlatna Nika : Jaroslav Pap, „Jutro, šuma, rika“, Tanjug

2. Drugu nagradu dele:  Žan Tomas Marteli iz Francuske i Hanui Čoi iz Koreje

3.Treća nagrada: Darko Dozet, „ Život na  salašu“,  Večernje novosti

Plaketa Interfera za foto reportažu:

- Ivan Radulović, „Nemiri na severu Kosmeta“ Kosovska Mitrovica, Večernje novosti

KOMERCIJALNA REPORTAŽA

1.Prva nagrada i Zlatna Nika: Veran Matić, “Bitka za bebe”, Televizija B 92

2. Druga nagrada: Vesna Nešović i“Beo sat” iz Beograda

3.Treća nagrada: Filip Vijoglavin, Unicef , Gabon

Stručni žiri:

- Branislava Džunov, predsednica žirija, tv kritičar i prošlogodišnji dobitnih nagrade Interfera za životno delo

- Pero Zubac, pesnik, novinar i publicista

- Tamara Popov, televizijski reditelj i selektor ovogodišnjeg Interfera

- Nino Kusturica, akademski slikar i direktor Kulturnog centra Apatin.

- Dragan Jerković, osnivač Interfera, novinar  i publicista

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA:

Gran Pri  17. Interfera dodeljena je fotoreporteru  Rojtersa Goranu Tomaševiću za forografije u Siriji. To su izuzetna, neponovljiva svedočanstva o jednom ratu o kojem svakodnevno dobijamo dramatične izveštaje i čiji se kraj teško nazire. Slike sa ratišta Gorana Tomaševića obišle su svet. Izlažući se ličnoj opasnosti, on je zabeležio prizore koji se ne zaboravljaju i koji potresaju svakog gledaoca i čitaoca. Njegovo izoštreno oko nepogrešivo hvata scene koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Za svaku pohvalu je njegov visoki profesionalizam. Poželimo mu sreću jer on je još uvek na svom profesionalnom, ratnom zadatku.

Goran Tomašević (41) godinama je bio fotoreporter lista „Politika” da bi sredinom devedesetih godina prošlog veka nastavio karijeru u agenciji Rojters. U medijskim krugovima je pre svega poznat po slikama iz kriznih područja, kakva je i ona na kojoj Iračani posle ulaska Amerikanaca u Bagdad ruše spomenik Sadamu Huseinu. Njegova gotografija eksplozije u Bengaziju gde su se vodile žestoke borbe između libijskih pobunjenika i snaga Muamera Gadafija, objavljena je na naslovnim stranama 107 listova u svetu. Jednom prilikom je rekao: “Kada je gusto, ne vredi bežati. Kao prvo, povlačenje nije garancija spasa, a kao drugo, dok bežim, ne mogu da slikam”…

Obrazloženje za nagradu za životno delo u novinarstvu Manojlu Manji Vukotiću:

Rođen je 21. novembra 1938. godine u Cetinju. Studirao svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu.Novinarstvom počeo da se bavi u beogradskom "Studentu", a profesionalnu karijeru započeo 1963. godine u "Beogradskoj nedelji". Prvi čovek "Novosti" ima bogatu novinarsku karijeru. Izrastao u "Večernjim Novostima" kao novinar, urednik, dopisnik iz inostranstva (iz Rima 1983. -1987.) u poslednjoj deceniji i po radio je i pokretao nezavisne medije: prvo kao glavni urednik "Borbe" (1989. - 1993.), koje su u tom periodu bile prve i najjače opozicione novine bivše Jugoslavije, potom jedan od osnivača i glavni urednik "Blica" (1996.), a dve godine kasnije u istom svojstvu i "Glasa javnosti". Oktobra 2000. vratio se u svoju matičnu kuću.Kompanija "Novosti" razvila se, u poslednje vreme, u modernu, tehnološki savremenu, racionalno organizovanu, finansijski samostalnu i veoma moćnu medijsku kuću. Stub oko koga se sve gradi su dnevne novine "Večernje Novosti", koje su najtiražnije dnevne novine u Srbiji a i na prostoru bivše Jugoslavije.  Uz njih je i 13 drugih novina, od kojih dve dnevne, "Sport" i "Novosti" za Evropu, dok su ostale revije različitog profila (za ženu, prirodu, zdravlje,  enigmu i slično). U sastavu Kompanije je i radio stanica "Novosti", kao i veoma moderna rotacija. Dobitnik više novinarskih nagrada, među njima i nagrada Saveza novinara SCG za životno delo i "Dimitrije Davidović" za uređivanje UNS. Objavio pet knjiga.

Obrazloženje za  godišnju nagradu  Jasmini Nikitović-Stojičić za izuzetan doprinos televizijskom novinarstvu:

Dugogodišnji novinar i reporter Jasmina Nikitović-Stojičić počela je karijeru u informativnom programu Radio-televizije Srbije. Bila je urednik u redakciji Beogradske hronike, zatim šef dopisničke službe RTS, da bi se pre  12 godina latila vođenja i uređivanja „Znanja imanja“, emisije koja postoji već 40 godina  i koja se , posle TV Dnevnika, smatra najstarijom emisijom na Javnom servisu. Kako je autorka jednom prilikom rekla, „Znanje imanje“ povezuje staro i novo doba televizije . Moglo bi se slobodno  tvrditi kako nema sela u kojem nije bila, nema teme iz oblasti poljoprivrede o kojoj nije govorila ili snimila prilog. Sve njene emisije su beskrajna hronika o našem selu, kako se menja, nestaje i rađa, pokušavajući  da uhvati korak sa modernim tehnologijama. Jasmina Nikitović- Stojičić neguje osoben rediteljski stil, ona se ne udvara seljaku, ona s njim razgovara na ravnoj nozi. U njenim reportažama nema agresije, ali ima  istine  i opomene. Zbog toga uživa nepodeljenu popularnost, a „Znanje imanje“ opstaje kao respektabilna emisija. Za doprinos profesionalizmu i za visoke lične standarde u poslu, Jasmini Nikitović-Stojičić je dodeljuje specijalna godišnja nagrada, kojom, istovremeno, Interfer obeležava i jubilej „Znanja imanja“.

Obrazloženje za  nagradu Mladenu Mijatoviću, reporteru Televizije Pink, za novinarski žanr:

Mladen Mijatović je prve novinarske korake napravio na Studiju B kao gradski reporter. Neposredan, direktan, pronicljiv, vrlo brzo je osvojio  televizijski auditorijum koji je počeo da ga prepoznaje, jer je njegova pojava na malom ekranu bila znak za nešto posebno, vanredno i ekskluzivno. Spontano i vro brzo specijalizovao se  za takozvanu crnu hroniku, za teme iz oblasti kriminala.

Interfer dodeljuje specijalnu nagradu Mladenu Mijatoviću, sada novinaru TV Pink za uspešno bavljenje specifičnim novinarskim žanrom, teškom i delikatnom reprterskom formom gde treba biti spreman za akciju u svako doba dana ili noći, kada treba računati na najneverovatnije okolnosti i obrte. On izveštava o tamnim stranama velegrada,  o nasilju, saobraćajnim nesrećama i svim oblicima kriminala. Njegovo angažovanje se graniči sa podvigom, ali on ne posustaje, čak i onda  kada mu prete ili se nalazi u životnoj opasnosti.  Ako u srpskom novinarstvu postoji ekskluziva onda je njeno ime - Mladen Mijatović.

Prva nagradai „Zlatna Nika“ dodeljena je TV reportaži „Makrena“ autora BojaneRanković sa Prve televizije. „Makrena“ je posveta svim majkama čiji su sinovi nestali ili poginuli u svim ratovima vođenim na ovim prostorima. Po formi je eksperimentalna: na krajnje neobičan način je igrana struktura povezana sa dokumentarnoj građom, a opora istorijska anegdota o majci Makreni koja, ne našavši sina, vunene čarape poklanja kralju Petru u Prvom svetskom ratu, dobija novo simboličko značenje, na času istorije u jednoj osnovnoj školi.

Žiri je odlučio da se ove godine specijalna plaketa „boginja pobede i trijumfa Zlatna Nika“ za najbolju produkciju tv reportaža dodeli emisiji EKSPLOZIV TV PRVE

Prva nagrada je dodeljena Mihailu Medenici za obimnu dvodelnu reportažu „Geografija zla: mesto gde samo kamen ne vene“. Njegova poruka je: ne sme da se zaboravi. Potresan zapis o koncentracionom logoru Aušvic. Koliko god vremena prošlo, čovek ostaje nem u suočavanju sa tragovima zlodela. Kao retko ko, ima snage da opiše stopu po stopu onog što je video i kao novinar doživeo u logoru smrti, u, kako je napisao, „nacističkom diznilendu“ Reportaža dostojna vrsnog novinarskog pera, uzvišena u opomenama i emocijama koje budi kod čitaoca.

Prva nagradaje pripala reportaži „Medalja“ autora Tomislava Santrača, iz Radio Beograda. Govori o tužnoj sudbini, najpre dečaka, pa posle mladića koji je 20 godina  čuvao i čekao trenutak da jednu ukradenu i zagubljenu olimpijsku medalju , koja se sticajem okolnosti našla kod njega, konačno preda pravom vlasniku. Emisija je obojena toplim iskazom i iskrenim emocijama koje postiču ljude na plemenita i poštena dela.

Radio Beograd je i dobitnik priznanja za ukupnu festivalsku selekciju. Posebno su izdvojene emisije„ Slađan i Dušica“ Ljubice Ćetković, Radio Beograda 2 i  „Šanko si Bonka zalibi“  Mirjane Nikić i Elizabete Arsenović, Prvi program Radio Beograda.

Prva nagradaje dodeljena Jaroslavu Papu iz Tanjuga za seriju fotografija „Jutro, šuma, rika“. Papove fotografije su kontrapunkt uzburkanom svetu, osvajaju mirnoćom i lepotom prirode koju često ne primećujemo i zanemarujemo.

Prva nagradau kategoriji komercijalnih reportaža i akcija prva je dodeljena Televiziji B 92 za akciju “Bitka za bebe”. Sve je počelo od  informacije objavljene na Televiziji B 92 da su inkubatori u porodilištima u Srbiji stari i do 40 godina , a da od dvadeset beba dnevno rođenih bar dve zahtevaju veštačko održavanje. Vest je bila pozov da se nešto učini. Fond B92 pokrenuo je veliku humanitarnu akciju pod nazivom „Bitka za bebe“. Cilj akcije je prikupljanje sredstava za kupovinu stotinu novih inkubatora za zbrinjavanje nasih najmladjih i najugrozenijih sugradjana. 

Misija je bila da se prikupi 100 inkubatora za porodilišta, što je ispunjeno za manje od godinu dana. Bitka za bebe proširila se i na region, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, a Fond B92 sa starim i novim borcima krenuo je u novu bitku- za porodilišta.

U Apatinu se od 12. - 15. oktobra održava 17. INTERFER 2012. Internacionalni festival reportaže.
To je jedinstven medijski festival u svetu koji neguje reportažu kao vrhunski novinarski žanr.
Ove godine pristiglo je oko 280 radova u svih 5 takmičarskih kategorija: televizijska, novinska, radio, foto i komercijalna reportaža. Pored reportera iz Srbije učestvuju novinari iz regiona i Evrope: Velike Britanije, Francuske, Rusije, Austrije, Bugarske, Rumunije, Crne Gore, BiH, Makedonije, i vanevropskih zemalja, (Koreje, Indije, Irana, Šri Lanke, Gabona...)

- Svečana dodela nagrada najboljim reporterima održaće se u nedelju, 14. oktobra u Apatinu.
- U subotu je svečano otvaranje 17. INTERFERA 2012. u Banji Junaković.
- U okviru INTERFERA je toga dana otvaranje izložbe najboljih fotografija festivala, koje je selektor ocenio kao vanserijske i sigurno će svojom ekskluzivnošću privući pažnju najšire publike.
- Takodje sledi i otvaranje velike izložbe slika čuvenog vojvođanskog slikara Save Stojkova.
- Reporteri - gosti INTERFER-a sa gradonačelnikom Apatina dr Živoradom Smiljanićem će specijalnim turističkim brodom obići deo jedinstvenog prirodnog rezervata Gornje Podunavlje i družiti se uz čuveni "Apatinski fiš paprikaš".
- Umesto "crvenog tepiha" atraktivne mažoretkinje će dočekati goste i učesnike svečane dodele najviših priznanja ovogodišnjeg Interfera. Program je u nedelju u 12 časova u Velikoj sali Kulturnog centra u Apatinu.
- Nakon toga je koktel za pobednike i goste INTERFER-a.

I ove godine dodeliće se:

- Grand prix, statua i plaketa „Zlatna NIKA“, boginja pobede i trijumfa
- Zlatne, srebrne i bronzane NIKE u svim kategorijama, kao i
- Zlatna NIKA- nagrada za životno delo i godišnja nagrada za doprinos reportaži.

Selektor festivala je televizijski reditelj Tamara Popov, a predsednik žirija Branislava Džunov. Organizator festivala je Televizija Apatin, a pokrovitelji su Vlada AP Vojvodine, Opština Apatin, Udruženje novinara Srbije UNS, Nezavisno udruženje novinara Srbije NUNS, Dzimi Comerc Prigrevica, MZ Apatin, MZ Sonta, MZ Prigrevica, RKP – Sombor, Apatinska Pivara, JKP NAŠ DOM Apatin i Mondex Sonta.

Na sednici utvrđen predlog odluke o rebalansu opštinskog budžeta za ovu godinu:
U obrazloženju se navodi da su u periodu januar-avgust ove godine ostvareni ukupni prihodi u iznosu 638.679.000 dinara, ili 82,6 odsto godišnjeg plana.

Pred kraj prošle nedelje delegacija opštine Apatin, na čelu sa dr. Živoradom Smiljanićem, posetila je opštinu Doboj u Republici Srpskoj. U vrlo srdačnoj atmosferi, sa gradonačelnikom Doboja, Obrenom Petrovićem i njegovim saradnicima tom su prilikom vođeni razgovori o brojnim oblastima koje bi mogle biti predmet saradnje dveju lokalnih zajednica.

Ako se  za bilo koju manifestaciju kaže da ima dugu tradiciju, to podrazumeva da se godinama istrajava da se nešto otrgne od zaborava. Sonćanski “Grožđebal” po tome  je jedinstven-već je u dubokoj starosti jer je iza “leđa“ prebačena  81. godina!