Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. To je praznik rađanja novog života, cele porodice, dece i detinjstva, roditeljstva očinstva i materinstva. Badnji dan i Božić, slave se 24, i 25. decembra po starom tj. 6. i 7. januara po novom kalendaru.

Badnji dan se proslavlja 24. decembra po julijanskom kalendaru ili 6. januara po gregorijanskom kalendaru, dan uoči Božića, i deo je božićnih običaja. Naziv Badnji dan je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.

Za Badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem, središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacane u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.

Takođe na ovaj dan  se ništa ne iznosi iz kuće, jedu se posna jela i obeduje se na slami koja je prostrta po podu, uz kvocanje i pijukanje. Simobli su sveća, orasi, med, vino, svenoćno bdenje u iščekivanju Božića.