Trgovanje bankarskim dugovima građana je trenutno zakonom zabranjeno. Ipak, razne agencije za naplatu potraživanja još ne dižu ruke od stanovništva. Na sve načine pokušavaju da nateraju nadležne da izmene zakon i dozvole “preprodaju” svih zajmova, a ne samo onih datih firmama.

Ovo “parče kolača” je prilično primamljivo, pošto građani kasne sa otplatom 246 miliona evra. Problematičan kredit preduzeća banka može da naplati tako što će ga, uz popust, prodati nekoj specijalizovanoj agenciji ili drugoj zainteresovanoj firmi. Iako banka tako dobija samo deo keša, ona se oslobađa tereta lošeg zajma koji zahteva dodatna rezervisanja novca. Međutim, kod građana važi sasvim drugo pravilo, upravo zbog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Banka može da angažuje neku specijalizovanu agenciju za naplatu potraživanja da u njeno ime poziva klijente i pokušava da namiri dug. Ali ne sme da proda taj dug ni agenciji, niti bilo kojoj drugoj firmi. Samo sme da ga, eventualno, ustupi nekoj drugoj banci. Ova činjenica je rak-rana upravo specijalizovanih agencija koje žele da aktivno učestvuju i u otkupu dugova građana. Postavlja se pitanje - ukoliko bi se takvo rešenje dozvolilo, postoji li bilo kakav mehanizam kontrole, koji bi sprečio da vlasnici dugova građana postanu pojedine agencije koje rade na ivici zakona?INVESTIRAJU? Osim što smatraju da bi dozvoljavanje otkupa dugova stanovništva donelo dobro bankama, u agencijama za naplatu potraživanja svoj zahtev pravdaju i porastom investicija. I to tako što bi strane kompanije, koje imaju svoja predstavništva u Srbiji i bave se otkupom potraživanja, u banke “upumpale” gotovinu na ime otkupa potraživanja od građana.SVEGA 4,7 odsto kredita odobrenih stanovništvu ne vraća se na vreme. Kod preduzeća je ovaj procenat gotovo četiri puta veći. Ovo je jasan pokazatelj zašto agencije za naplatu potraživanja žele da se bave otkupom i dugova stanovništva - ovakva finansijska disciplina sama po sebi je garant da građani neće ostati dužni.Projekat elektronskog slanja zaključaka sa elektronski sertifikovanim potpisom izvršitelja započeo je sredinom prošle godine, da bi sada u potpunosti bio realizovan. Veb-aplikacija za elektronsko dostavljanje zaključaka biće puštena u rad 11. marta. Ceo projekat je rađen kako bi se izmenio način dostavljanja zaključaka privatnih izvršitelja, a koji se Prinudnoj naplati dostavljaju radi bržeg, tačnijeg i efikasnijeg vršenja prinudne naplate. Od ukupno 55 registrovanih privatnih izvršitelja, njih 36 je pribavilo elektronski potpis.