Vernici katoličke veroispiovesti obeležavaju Veliku Subotu pred sutrašnje proslavljanje Uskrsa, najvećeg i najvažnijeg hrišćanskog praznika.

Povodom Uskrsa, svim vernicima katoličke veroispovsti cestitku je uputio  dr Živorad Smiljanić, predsednik apatinske opštine I Jakob Pfajfer, župnik I naddekan podunavski. Uskrsom kršćani slave jednu od centralnih dogmi vere, Isusovo uskrsnuće. Na našim prostorima je Uskrs naziv za ovaj praznik kod rimokatolika, dok ga pravoslavni vernici nazivaju Vaskrs. Uskrs uvek pada u nedelju, međutim praznik traje duže, jer pripreme i obeležavanje Uskrsa počinju još u četvrtak uveče večernjom misom.

Pripreme za Uskrs i u zapadnom hrišćanstvu počinju korizmom. Nakon završetka korizme dolazi Cvetnica (Velika sedmica), koja uključuje Veliki četvrtak, petak i subotu pre uskršnje nedelje, što čini sveto trodnevlje. Prema hrišćanskom verovanju Isus Hrist je osuđen u četvrtak, razapet na krstu u petak, a u nedelju je uskrsnuo.

Na Veliki četvrtak nema dnevnih misa, nego jedna večernja misa. Ta večernja misa u četvrtak vuče korenje još od jevrejskog načina računanja praznika, kod kojih su se veliki praznici počinjali slaviti veče ranije. Potom sledi Veliki petak, a onda Velika subota koja prolazi u šutnji crkve, da bi uvečer usledilo Uskršnje bdenje.Simbol Uskrsa je jaje, koje predstavlja rađanje. Redakcija TV Apatin svim vernicima katoličke veroispovesti upućuje čestitku za ovaj praznik.