Znakovni jezik dobiće status maternjeg, pa će kod lekara, na suđenje ili po opštinske potvrde gluvi ići sa prevodiocem. predviđa Nacrt zakona o znakovnom srpskom jeziku.

Ovaj dokument treba da liši diskriminacije oko 100.000 gluvih i nagluvih u našoj zemlji. Procenjuje se da stalnu pomoć tumača čeka oko 30.000 ljudi, a na njih hiljadu sada aktivno radi tek jedan tumač. To što bi znakovni jezik trebalo da bude priznat kao maternji, obezbediće da gluvi i nagluvi dobiju lečenje, obrazovanje i administrativne usluge uz besplatnu pomoć prevodioca. A da li to ova država može da plati, niko još ne zna. Cena jednog sata tumača približno staje koliko i prevođenje sa bilo kog jezika. Koštaće i obuke velikog broja prevodilaca. S obzirom na to da tumači postoje samo u većim gradovima, ne zna se ni kako će u manjim sredinama pomoć biti organizovana. U školama bi bilo drugačije. U nižim razredima deca bi imala kompletnu nastavu na znakovnom jeziku, učitelji bi bili obučeni, a kasnije, pa i na visokim školama, koristili bi usluge tumača. Predlogom je predviđena primena već od ove jeseni, mada će po svemu sudeći ona biti odložena za kraj godine.