Ukoliko bude izmenjen Zakon o zdravstvenom osiguranju, kojim je pre dve godine predviđena zamena zdravstvenih isprava, 6,9 miliona osiguranika neće morati da menja papirne zdravstvene knjižice plastičnim karticama sa čipom.

Prednosti plastične kartice su vezane uglavnom za lakšu overu ili izmenu ličnih podataka osiguranika, a pacijentu zapravo ne donose ništa. Jer, sve dok ne budemo imali elektronsko zdravstvo, plastika sa čipom je nekorisna. Trošak zamene zdravstvenih isprava pada na same osiguranike, izuzev ukoliko poslodavci, iako ih zakon ne obavezuje, ne pristanu da plate zamenu.

To košta 500 dinara, a direktor Republičkog Fonda za Zdravstveno Osiguranje najavljuje da će pokrenuti inicijativu da se trošak podeli u 25 rata. Od tih 500 dinara, 400 je zapravo cena izdavanja. Preostalih 100 dinara, ide za izradu besplatnih kartica za socijalno najugroženije građane. Ukoliko se od zamene ne odustane, već odštampanih 1,2 miliona kartica, koje će kako je najavljeno iz RFZO, biti „besplatno“ podeljene najugroženijima, zapravo će platiti oni koji budu menjali knjižicu, a ne RFZO. Samo uvođenje 10.000 čitača elektronskih knjižica koštaće zdravstvenu kasu 60.000 evra.