Veliki broj nekada dobro poznatih fabrika obuće u Srbiji zatvoren je u poslednje dve decenije.

Preostale malobrojne fabrike tavore, restrukturiranje je u toku već godinama u fabrici „Boreli“ iz Sombora, i to je rezultat industrijske politike koja je vođena i u kojoj su primat imale pre svega usluge, a ne proizvodnja, kaže za medijeVesna Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije.

S druge strane, masovni uvoz kineskih cipela je bio uzrok propasti brojnih proizvođača. Iako znatno lošijeg kvaliteta, kineske baletanke, sandale i čizme svugde osvajaju tržište, a kupce lako nalaze uopravo zbog povoljnije cene. Ohrabruje informacija da od jula meseca, prema statističkim podacima, obim proizvodnje raste i to za nezanemarljivih 17 odsto u odnosu na juni mesec.

- U periodu januar-jun 2013. izvezli smo obuće u vrednosti od blizu 159 miliona dolara, a istovremeno uvezli tih artikala za 116 miliona dolara - objašnjava Vasiljevićeva. - To znači da je suficit u našem spoljnotrgovinskom poslovanju ovim artiklima iznosio 43 miliona dolara. Ipak, trenutno rade jedino fabrike kože „Ruma“ iz Rume i „Dafar“ iz Zrenjanina. Naši proizvođači kožne galanterije i obuće kožu uvoze ili iz Italije, gde je koža dobro finiširana, ali je i skupa, ili iz Turske.

Zemlje u koje, radeći doradu, najviše izvozimo jesu Italija i Slovenija, dok svoje obućarske artikle u punom izvozu distribuiramo mahom u zemlje CEFTA, objašnjavaju u PKS.

- Kada je reč o osnovnoj sirovini u kožarskoj industriji, treba napomenuti da nam je stočni fond sve siromašniji iz godine u godinu - kaže Vesna Vasiljević.- To znači da će se do kvalitetne sirove kože na ovim našim prostorima, u većim količinama sve teže dolaziti u vremenu koje je pred nama.