Božić slave pravoslavne crkve koje se drže starog, julijanskog kalendara. To su pored Srpske pravoslavne crkve, između ostalih, i ruska, gruzijska crkva, jerusalimska pravoslavna patrijaršija i Sveta Gora.

Vernici Božić vide kao najradosniji hrišćanski praznik koji se obeležava tri dana. Božić je u Srbiji od jula 2001. godine i jednodnevni državni praznik. Simboli Božića kod pravoslavnih Srba su badnjak i česnica. Božić je porodični praznik i obeležava se u kući i u crkvama. Pod kuće se po tradiciji posipao slamom da bi se dočarao skromni ambijent pećine u Vitlejemu u kojoj se, po Bibliji, rodio Hrist.

Česnica, pogača u koju se stavlja novčić, mesi se i lomi na Božić na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođenom Hristu, a veruje se da sreća čeka onog u čijem komadu bude novčić.  Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima "Hristos se rodi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se rodi". 

Srpski patrijarh Irinej služio je jutros Božićnu liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu. Liturgiji na veliki, najradosniji hriščanski praznik, pored velikog broja vernika, pisustvovali su i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar i ministar pravde Nikola Selaković. 

Obeležavanje Božića počelo je ponoćnim liturgijama. Patrijarh Irinej sinoć je nakon paljenja badnjaka na platou ispred Hrama Svetog Save služio bdenje. U Božićnoj poslanici on je poručio da su danas više nego ikad, potrebni mir na zemlji i dobra volja među ljudima i narodima.