Žitni kombajni rade punim kapacitetom. Nakon prve nedelje žetve procene su da će prinosi biti veoma šaroliki i da će se kretati između 3 i 7 tona po hektaru. 

Prinos pšenice će biti u okviru višegodišnjeg proseka, dakle veći od 4 tone po hektaru. Očekuje se ukupan rod hlebnog žita od oko 2,3 do 2,4 miliona tona. U Žitouniji, poslovnom udruženju industrijskih mlinova, ocenjuju da je hektolitar vrlo dobar, kreće se izmedju 79 i 81, pšenica je zdrava, fuzarijuma ima tek u tragovima. Očekuje se da će individualni proizvođači pšenice, sa manjih površina, kojima je potreban prvi ovogodišnji novac, žito prodati odmah, dok će oni veliki, naročito pravna lica čekati za to povoljan trenutak. Tako se ponašaju i mlinovi koji hlebnim žitom prometuju tokom cele godine, što je trend i u razvijenim zapadno evropskim zemljama.

Očekivanja su da bi se nakon ovogodišnje žetve na inostrano tržište moglo plasirati izmedju 800 hiljada i miliona tona pšenice.